Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji, julski neto primanja zaposlenih pokazuju značajne razlike po delatnostima. Najviše plate, sa prosečnim iznosom od 282.245 dinara, imali su računarski programeri, dok su zaposleni u pojedinim uslužnim delatnostima primili plate od samo 54.178 dinara, gotovo šest puta manje.
Zaposleni u građevinarstvu su takođe primili plate ispod republičkog proseka od 97.835 dinara, sa prosečnim iznosom od 85.530 dinara. Slično tome, zaposleni u saobraćaju su primili plate od 84.067 dinara, u poljoprivredi 79.153 dinara, u trgovini na veliko i malo 80.958 dinara, te u obrazovanju 91.215 dinara.
Praćenjem prerađivačke industrije u celini, primećeno je da je prosečna plata niža od republičkog proseka, iznoseći 86.726 dinara. Međutim, razlike između različitih grana ove industrije su značajne. Na primer, zaposleni u preradi drveta, bez proizvodnje nameštaja, su primili prosečno 59.641 dinar, dok su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda imali prosečnu platu od 168.940 dinara.
Zaposleni u rudarstvu su takođe imali visoke plate, sa prosečnim primanjem od 129.917 dinara. Posebno visoke plate su imali zaposleni u sektoru eksploatacije nafte i prirodnog gasa, sa prosečnom platom od 173.858 dinara, kao i zaposleni u sektoru finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova, sa prosečnom platom od 152.921 dinar.
Ovi podaci ukazuju na značajne razlike u primanjima zaposlenih u različitim delatnostima u Srbiji. Dok su računarski programeri i zaposleni u nekim visokoplaćenim sektorima imali iznadprosečne plate, zaposleni u uslužnim delatnostima, građevinarstvu i drugim sektorima su primili znatno niže plate. Ovo može uticati na ekonomsku nejednakost među zaposlenima u zemlji.
Uzimajući u obzir ove razlike, važno je razmotriti mere koje bi mogle doprineti smanjenju ekonomske nejednakosti i obezbediti pravedniju raspodelu primanja među zaposlenima u različitim sektorima. Možda bi povećanje minimalnih plata ili uvođenje drugih politika zaštite radnika moglo poboljšati situaciju i osigurati da zaposleni dobiju pravednu nadoknadu za svoj rad.
U zaključku, podaci o neto primanjima zaposlenih u Srbiji ukazuju na značajne razlike u primanjima po delatnostima. Dok su neki sektori, poput računarskih programera, ostvarili visoke plate iznad republičkog proseka, drugi sektori su primili znatno niže plate. Ovo može imati dugoročne posledice na ekonomsku nejednakost i ukazuje na potrebu za merama koje bi mogle doprineti pravednijoj raspodeli primanja među zaposlenima u Srbiji.
