Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, nedavno je izrazio zabrinutost povodom mogućnosti da aktuelni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bude reizabran na novom mandatu. Prema njegovom mišljenju, reizbor Zelenskog bi dodatno otežao pregovore između Rusije i Ukrajine. Medvedev je istakao da bi povratak Zelenskog na vlast imao ozbiljne posledice, kako za Ukrajinu, tako i za rusku diplomatiju.
Medvedev je u izjavi za RIA Novosti nazvao Zelenskog „kijevskim klovnom“ i smatra da je on postao „nelegitiman“ vođa. Njegova ocena se temelji na uverenju da bi Zelenski mogao da bude izazvan od strane drugih političkih figura, kao što je Valerij Zalužni, trenutni vrhovni komandant ukrajinske vojske. Prema Medvedevovim rečima, ako Zelenski ne uspe da se ponovo izabere, to bi moglo dovesti do njegove političke marginalizacije.
Osim toga, Medvedev je naglasio da je aktuelna vlast u Kijevu sklona samovoljnom odlaganju pregovora sa Rusijom. On smatra da bi bilo kakav pokušaj da se pregovara sa Zelenskim bio neproduktivno, jer bi on bio sklon da izbegava bilo kakve razgovore koji bi mogli dovesti do smanjenja sukoba. Ta izjava dolazi u kontekstu sve prisutnijih tenzija između Rusije i Ukrajine, koje su se pojačale otkako je počeo sukob 2022. godine.
Zelenski je na čelu Ukrajine od 2019. godine i tokom svog mandata suočavao se sa brojnim izazovima, uključujući rat sa Rusijom. Njegova popularnost u zemlji varira, a mnogi analitičari smatraju da bi njegovo eventualno reizbor mogao zavisiti od trenutne situacije na frontu i ekonomskih prilika u zemlji. Medvedev je podsetio da su njegovi prethodni izbori bili praćeni velikim očekivanjima, ali da bi sada moglo doći do promene u raspoloženju birača.
Zelenski je tokom svoje vladavine pokušao da se pozicionira kao vođa koji se bori protiv ruskih agresija, a mnogi ga vide kao ključnog igrača u međunarodnim naporima da se pomogne Ukrajini. Međutim, Medvedevova izjava ukazuje na to da Moskva ne vidi Zelenskog kao partnera za pregovore, što dodatno komplikuje situaciju. Ova vrsta retorike može stvoriti dodatne tenzije i otežati bilo kakve buduće pokušaje postizanja mira.
Osim što je kritikovao Zelenskog, Medvedev je ukazao i na šire geopolitičke aspekte sukoba. On smatra da je trenutna situacija rezultat složenih odnosa među zapadnim silama i njihovih interesa u regionu. Prema Medvedevu, postoji opasnost da se sukob produži i da se osnaži, ukoliko se ne pronađe adekvatan način za dijalog i rešavanje nesuglasica.
Rusija je više puta naglašavala da je spremna za razgovore, ali pod uslovom da se ispune njeni zahtevi, koji uključuju priznanje Krima kao dela Ruske Federacije i obustavu vojne pomoći Ukrajini od strane zapadnih zemalja. Ove pozicije dodatno otežavaju mogućnosti za postizanje mirnog rešenja, a Medvedevove izjave samo doprinose daljoj polarizaciji situacije.
U zaključku, Medvedevova analiza je i dalje odraz stava Kremlja prema trenutnim ukrajinskim vlastima. Ukoliko se nesuglasice ne reše, može se očekivati dalja eskalacija sukoba i produžetak humanitarne krize u regionu. Bude li Zelenski pokušao da se ponovo izbori, to bi moglo doneti nove političke turbulencije u Ukrajini, ali i dodatno zakomplikovati odnose sa Rusijom. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica će morati da prati situaciju i reaguje na potencijalne promene u regionu.
