Prema nedavnom članku u Gardijanu, učenici koji su bili desocijalizovani i školovali se kod kuće tokom pandemije sada ulaze u period najtežih godina, a nakon pandemije 50 engleskih srednjih škola suspendovalo je više od četvrtine učenika. Nastavnici koji se vraćaju na posao u narednim mesecima suočiće se sa zabrinjavajućim porastom neprihvatljivog ponašanja, posebno među mlađom decom koja su najteže pogođena pandemijom, a sada ulaze u tinejdžerske godine poznate po vrhuncu poremećaja u ponašanju u školi.
Prema najnovijim zvaničnim podacima za školsku godinu 2022-2023, primećen je najbrži porast isključenja i suspenzija među mlađim učenicima. Generalni sekretar sindikata nastavnika, Patrik Roač, izjavio je da je pogoršanje ponašanja postalo krizno stanje tokom pandemije, s tendencijom rasta. Nastavnici su prijavili incicente u kojima su učenici nosili oružje, pretili, gurali, šutirali, ujedali, udarali pesnicama i napadali.
Stariji učenici u 9. i 10. razredu takođe su primili barem jednu suspenziju u školskoj godini 2022-2023, što je značajno iznad nivoa pre pandemije. Stopa isključenja iz srednjih škola brzo je porasla među učenicima 7. i 8. razreda, posebno među devojčicama. Endrju Old, nastavnik, istakao je negativan trend kod mlađih učenika i devojčica, navodeći da će godine koje dolaze biti posebno izazovne za decu od devet i deset godina.
U situaciji sličnoj Engleskoj, moguće je da u Hrvatskoj sada učenici četvrtog razreda osnovne škole i osmog razreda, koji su prošli kroz velike promene usled onlajn nastave, doživljavaju slične promene u ponašanju. Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola u Beogradu, slaže se da je period onlajn nastave tokom pandemije uticao na ponašanje dece, što može dovesti do eskalacije lošeg ponašanja, sukoba i digitalnog nasilja.
Psiholog Dragana Ćupurdija ističe da su deca sada asocijalna zbog prekomerne upotrebe tehnologije, što je dovelo do gubitka empatije i zajedništva. Ona smatra da je korona delimično kriva za ovu situaciju, ali da se to ne dešava kod svih učenika. Mirjana Stevanović, direktorka Osnovne škole „Matko Vuković“ u Subotici, ističe da je pritisak na decu tokom pandemije doveo do promene u ponašanju, ali naglašava da za loše ponašanje ne možemo kriviti samo pandemiju.
Najčešće vrste nasilja među decom sada su digitalno nasilje, verbalne svađe i psovanje. Deca su postala sposobna na prilagođavanje virtuelnom svetu i često imitiraju odrasle u svom ponašanju. Za rešavanje ovih problema, saradnja roditelja i škole je od presudnog značaja. Uz zdrav odnos sa decom, jasne granice i nultu toleranciju na nasilje, moguće je smanjiti incidete vršnjačkog nasilja.
U zaključku, važno je da se uoči problem porasta neprihvatljivog ponašanja među učenicima i preduzmu odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigurna školska okolina za sve. Edukacija, podrška roditelja i saradnja sa vaspitačima i psiholozima mogu biti ključni u rešavanju ovog problema i stvaranju zdravijeg okruženja za decu.
