Posle duže blokade, poslanici opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) i drugih stranaka su se danas vratili u skupštinske klupe Crne Gore. Ovaj povratak dogodio se nakon što je šef parlamenta Andrija Mandić zabranio prisustvo opozicije sednicama pre mesec i po dana, zbog njihove blokade rada parlamenta u znak protesta protiv razrešenja sudije Ustavnog suda Dragane Đuranović.
Odluka o povratku opozicije u Skupštinu usledila je nakon potpisivanja sporazuma između premijera Milojka Spajića i lidera DPS-a Danijela Živkovića. Ovaj sporazum predviđa zajednički zahtev Venecijanskoj komisiji za posredovanje u rešavanju trenutne ustavne krize. Dogovor je postignut uz posredovanje Evropske unije, što je pozdravila evropska komesarka za proširenje Marta Kos, naglašavajući važnost dijaloga i saradnje u prevazilaženju političkih tenzija.
Na sednici je ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić predstavila predlog zakona o posredovanju pri zapošljavanju i pravima tokom nezaposlenosti. Istakla je da je povećanje plata neophodno, ali da se mora ostvariti na realnim osnovama. Naglasila je zabrinjavajući trend nezaposlenosti, koji prema podacima Monstata iznosi oko 22% među mladima. Nišić je upozorila na to da trenutni ekonomski sistem stvara parazitsku strukturu, gde je od 85.100 zaposlenih, veliki deo njih angažovan u javnoj upravi i državnim preduzećima. Od 2020. godine, 18.000 novozaposlenih je u javnom sektoru, što dodatno komplikuje situaciju.
Mihailo Anđušić iz DPS-a istakao je da vlast na konkursima često bira drugorangirane ili trećerangirane kandidate, umesto onih koji su zaista zaslužni za pozicije. Ova praksa dodatno podriva poverenje u institucije i postavlja pitanja o transparentnosti i pravednosti u zapošljavanju.
Filip Adžić iz Građanskog pokreta URA naglasio je da aktuelna vlada nije ispunila svoja obećanja. Umesto da dođe do povećanja broja zaposlenih, na kraju 2024. godine biće 1.250 manje zaposlenih nego na kraju prethodne godine. Ovaj trend se može smatrati rezultatom „lažne nade“ koju vlast pruža građanima bez konkretnih osnova.
Boris Mugoša iz Socijaldemokrata takođe je ukazao na problem sa Zavodom za zapošljavanje, koji, prema njegovim rečima, izdvaja 26 miliona evra za „pasivne mere“. Ova situacija se može smatrati nonsensom, koji dodatno komplikuje sistem zapošljavanja i stvara prepreke za realne promene.
Povratak opozicije u parlament može se smatrati pozitivnim korakom ka stabilizaciji političke situacije u Crnoj Gori, ali izazovi ostaju. Potrebno je da se uspostavi dijalog među političkim akterima i da se pronađu rešenja za ključne probleme, kao što su nezaposlenost, ekonomija i poverenje u institucije.
U kontekstu ovih događaja, važno je razumeti da politička stabilnost i ekonomski napredak idu ruku pod ruku. Opozicija i vlast moraju raditi zajedno na stvaranju uslova koji će omogućiti rast zaposlenosti i poboljšanje životnog standarda građana. Bez zajedničkog delovanja i konstruktivnog dijaloga, Crna Gora će se suočiti s daljim izazovima koji mogu ugroziti njen razvoj i napredak.
Sve u svemu, trenutna situacija u Crnoj Gori zahteva hitne i efikasne mere koje će obezbediti stabilnost i napredak, dok istovremeno pomažu u izgradnji poverenja među građanima i institucijama. Ova situacija može poslužiti kao prilika za redefinisanje odnosa između političkih stranaka i jačanje demokratskih procesa u zemlji.
