TREĆE osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv M.S. (53) zbog sumnje da je 31. januara u porodičnoj kući u Zemunu tukao svoju suprugu i pretio joj nožem. Ovaj slučaj ponavljanja nasilja u porodici izazvao je veliku pažnju javnosti, s obzirom na sve učestalije izveštaje o sličnim incidentima.
Prema navodima iz tužilaštva, incident se desio u večernjim satima, kada je M.S. započeo raspravu sa svojom suprugom. U trenutku kada je rasprava eskalirala, M.S. je fizički nasrnuo na svoju suprugu, udarajući je više puta. Nakon toga, prešao je na pretnje, držeći nož u ruci i izgovarajući opasne reči koje su dodatno uplašile žrtvu. Ova situacija je dodatno otežana činjenicom da su u trenutku nasilja u kući bila i njihova deca, što je dodatno povećalo stres i strah u domaćinstvu.
Žena je, nakon incidenta, uspela da pobegne i potraži pomoć od policije. Policija je odmah reagovala, a M.S. je uhapšen na licu mesta. Tokom ispitivanja, policija je zabeležila da je M.S. imao prethodne prijave za nasilje u porodici, što dodatno komplikuje njegov slučaj. Ovakvi događaji osvetljavaju ozbiljan problem nasilja u porodici u Srbiji, koji je, nažalost, sve prisutniji.
Prvo suđenje u ovom slučaju zakazano je za naredne nedelje, a mnogi se nadaju da će pravda biti zadovoljena i da će M.S. odgovarati za svoje postupke. U međuvremenu, organizacije koje se bore protiv nasilja nad ženama apelovale su na društvo da reaguje i pomogne žrtvama ovakvih situacija. Oni naglašavaju da je važno da se žrtve nasilja osećaju sigurno i podržano u svojim akcijama da prijave nasilje.
U Srbiji postoji niz zakona i protokola koji se bave problemom nasilja u porodici, ali se često postavlja pitanje efikasnosti tih mera. Štaviše, mnoge žene se suočavaju s preprekama kada žele da prijave zlostavljanje, uključujući strah od odmazde, sram ili sumnju u sistem.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti da ne postoji opravdanje za nasilje u porodici. Sva lica koja su uključena u situacije nasilja, od žrtava do počinilaca, zaslužuju podršku i resurse za prevenciju i lečenje.
U Srbiji su u poslednjih nekoliko godina usvojeni zakoni koji su usmereni ka zaštiti žrtava nasilja. Na primer, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici omogućava policiji da odmah interveniše, kao i da izda zaštitne mere za žrtve. Međutim, nedovoljna edukacija i svest o ovim zakonima često otežavaju njihovu primenu u praksi.
Nasilje u porodici ne pogađa samo žene, već i decu i širu zajednicu. Deca koja odrastaju u nasilnim okruženjima često razvijaju emocionalne i psihološke probleme, a u nekim slučajevima postaju sami počinioci nasilja u budućnosti.
Zato je važno raditi na prevenciji nasilja kroz edukaciju, osnaživanje žena i pružanje resursa za podršku. Kroz različite programe i inicijative, može se stvoriti sigurnije okruženje za žrtve nasilja, gde se one osećaju ohrabreno da prijave zlostavljanje i potraže pomoć.
U zaključku, slučaj M.S. iz Zemuna je još jedan u nizu primera koji ukazuju na hitnost rešavanja problema nasilja u porodici. Potrebno je da društvo, institucije i pojedinci zajedno rade na prevenciji, edukaciji i pružanju podrške žrtvama. Samo na taj način možemo stvoriti svet u kojem nasilje nema mesto, a porodice su sigurne i srećne.
