Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da očekuje da ruski raketni sistem Orešnik bude postavljen blizu ruske granice, tačnije u blizini grada Smolenska. Ova izjava dolazi u kontekstu rastuće napetosti u Evropi i povećanih vojnih aktivnosti na kontinentu, što izaziva zabrinutost u regionu.
Lukašenko je istakao da nije razgovarao sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom o tačnom vremenu isporuke ovog raketnog sistema, što ukazuje na to da su detalji još uvek nejasni. Sistem Orešnik, koji se smatra naprednim raketnim rešenjem, može da predstavlja značajan vojni kapacitet za Belorusiju, posebno u svetlu potencijalnog raspoređivanja američkih raketa srednjeg dometa u Evropi.
Predsednik Belorusije je napomenuo da planovi za razmeštanje sistema Orešnik u njegovoj zemlji dolaze kao odgovor na mogućnost da se američke rakete postave bliže granicama Rusije. Ova situacija stvara dodatne tenzije u već kompleksnom bezbednosnom okruženju u regionu. Lukašenko je krajem prethodne godine najavio da bi u Belorusiji moglo biti raspoređeno deset sistema Orešnik, uz mogućnost da se taj broj poveća u budućnosti.
On je izjavio: „Mislim da ih za sada ima desetak, a za dalje ćemo videti. Ako Rusi budu želeli da rasporede više, mi ćemo ih rasporediti još. Ovo kažem s rezervom.“ Ove reči sugerišu da Belorusija ostaje otvorena za jačanje svojih vojnih kapaciteta u saradnji sa Rusijom, što može dodatno pogoršati odnose sa zapadnim zemljama.
Osim toga, Lukašenko je naglasio važnost strateške blizine raketnog sistema Smolensku, što može poslužiti kao odvratna mera protiv potencijalnih pretnji iz NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država. Ovo je deo šireg trenda u kojem se Belorusija sve više oslanja na vojnu podršku Moskve, posebno nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije protiv Minska zbog ljudskih prava i političkih represija.
U svetlu ovih događaja, analitičari smatraju da su odnosi između Belorusije i Rusije ključni za stabilnost regiona. Belorusija, koja se suočava sa unutrašnjim izazovima i pritiscima, koristi vojnu saradnju sa Rusijom kao sredstvo za jačanje svoje pozicije. Ovaj korak takođe može biti viđen kao deo šire strategije Moskve da očuva svoj uticaj u bivšim sovjetskim republikama.
Uprkos tome što su detalji o konkretnom raspoređivanju raketnog sistema još uvek nejasni, očekuje se da će instalacija Orešnika dodatno pojačati vojnu prisutnost Rusije u regionu. Ova situacija može izazvati reakcije i sa strane NATO-a, koji je već izrazio zabrinutost zbog vojne modernizacije Rusije i njenog uticaja na evropsku bezbednost.
Zabrinutost zbog mogućeg vojnog sukoba u regionu raste, posebno s obzirom na to da su tenzije između Rusije i NATO-a na najvišem nivou u poslednjim decenijama. Mnogi analitičari smatraju da bi raspoređivanje dodatnih raketnih sistema u Belorusiji moglo biti provokativno i dovesti do daljih vojnih pojačanja sa strane zapadnih zemalja.
U ovom kontekstu, postavlja se pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati na ove događaje. Sankcije i politički pritisci na Belorusiju mogli bi se pojačati, ali takođe postoji rizik od eskalacije vojne situacije koja bi mogla imati ozbiljne posledice po stabilnost u Evropi.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se odvijati odnosi između Belorusije, Rusije i zapadnih zemalja. Lukašenkove izjave naglašavaju njegovu posvećenost vojnoj saradnji sa Moskvom, što može imati dugoročne posledice ne samo za Belorusiju, već i za celu regiju.
