Glumac Gojko Šantić preminuo je u 78. godini u Beogradu, saopćeno je večeras Jugoslovensko dramsko pozorište čiji je član bio od 1968. do 2011. Bio je dobitnik brojnih nagrada među kojima su Oktobarska nagrada, Vukova nagrada i četiri Godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Datum i mjesto sahrane bit će naknadno objavljeni.
Šantić je diplomirao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju 1967. u klasi Mate Miloševića. Naredne godine postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pripadao je takozvanoj generaciji Bojanovih beba, zajedno sa glumcima koji su primljeni tih godina: Milan Gutović, Tanasije Uzunović, Josif Tatić, Ivan Bekjarev, Branko Cvejić, Svetlana Bojković, Đurđija Cvetić, Slobodan Đurić, Dušan Đurić, Vojislav Brajović, Mirjana Vukojčić, Cvijeta Mesić.
U matičnoj kući ostvario je više od trideset uloga među kojima se izdvajaju one u predstavama poput „Koriolan“ (Koriolan, 1970), „Otelo“ (Otelo, 1977), „Ja, Rade Tomov“ (Njegoš, 1979), „Tri sestre“ (Prozorov, 1981), „Zli dusi“ (Nikolaj Stavrogin, 1984), „Seobe“ (Vuk Isakovič, 1986), „Valjevska bolnica“ (Apis, 1989), „Vesele žene Vinzorske“ (Falstaf, 1993), „Putujuće pozorište Šopalović“ (Drobac, 1985) za koju je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda. Posljednja uloga odigrana u JDP bila je Gajev u Čehovljevom Višnjiku 2000. godine za koju je nagrađen Statuetom „Milivoje Živanović“ na Glumačkim svečanostima u Požarevcu 2000. godine.
Gostovao je i na drugim pozorišnim scenama – Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Crnogorskog narodnog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu, Narodnog pozorišta u Nišu. Igrao je i na filmu i televiziji, a najznačajniju filmsku ulogu, Doroteja, ostvario je u istoimenom filmu iz 1981. godine.
Gojko Šantić je bio više od glumca – bio je ikona pozorišta, stvaralac i umetnik koji je ostavio dubok trag u kulturnoj baštini bivše Jugoslavije. Njegove izvanredne interpretacije uloga na pozornici i ekranu ostavile su neizbrisiv pečat u svetu glume.
Njegova smrt će ostaviti veliku prazninu u svetu pozorišta, ali će njegovo nasleđe živeti kroz njegova remek dela, koja će i dalje zadivljivati, inspirisati i oplemenjivati ljude širom sveta. Svojim neumornim radom i predanošću, Gojko Šantić je ostavio dubok i nezaboravan doprinos jugoslovenskoj kulturi i umetnosti.
Neka mu je večna slava i hvala za sve ono što je dao svojoj publici i svetu umetnosti. Njegovo nasleđe će živeti zauvek, a sećanje na njega nikada neće izbledeti.
Gojko Šantić je ostavio neizbrisiv trag u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i celokupnoj pozorišnoj zajednici. Njegova smrt je veliki gubitak za sve nas, ali nas u isto vreme podseća na njegovu nezaboravnu umetničku zaostavštinu koja će živeti zauvek. Neka mu je večna slava i mir u večnosti.
Njegovo nasleđe i doprinos jugoslovenskoj kulturi i umetnosti će zauvek živeti kroz njegove izvanredne interpretacije i neizbrisiv utisak koji je ostavio na svoju publiku. Neka njegova dela i sećanje na njega budu večni izvor inspiracije i oplemenjivanja za sve ljubitelje umetnosti.
Gojko Šantić će zauvek ostati u našim srcima kao ikona jugoslovenskog pozorišta i umetničkog stvaralaštva. Neka mu je večna slava.
