Sabit Januzi i Ismet Bahtijari su nedavno pušteni na slobodu nakon što su u Specijalnom sudu Kosova u Hagu osuđeni na po dve godine zatvora zbog zastrašivanja svedoka. Ova odluka donesena je od strane predsednice suda, Ekatarine Trendafilove, koja je izmenila njihovu kaznu i odobrila uslovnu slobodu nakon što su odslužili dve trećine izrečene kazne. Ova situacija se dogodila samo 15 dana nakon izricanja presude, što je izazvalo brojne komentare i sumnje u pravičnost sudskog sistema.
Januzi i Bahtijari su uhapšeni 6. oktobra 2023. godine, a optuženi su da su u aprilu iste godine dva puta odlazili do kuće jednog svedoka i pretili mu. Ovaj svedok je bio ključan u postupku koji se vodi protiv nekih od najistaknutijih političkih figura na Kosovu, uključujući Hašima Tačija, Kadija Veljeljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Njihovo zastrašivanje predstavlja ozbiljno kršenje pravde i može imati ozbiljne posledice na svedočenja i ishod suđenja.
U decembru 2024. godine, Januzi i Bahtijari su sklopili sporazum o priznanju krivice sa Specijalizovanim tužilaštvom, u kojem su izrazili kajanje za svoja dela. Ovaj sporazum je prihvaćen 4. februara 2023. godine, što je omogućilo brži proces suđenja i eventualno smanjenje kazne. Međutim, postavlja se pitanje da li je ovakvo brzo puštanje na slobodu ispravna odluka, s obzirom na težinu dela koje su počinili.
Specijalni sud Kosova je više puta naglašavao potrebu za strožim kažnjavanjem onih koji zastrašuju svedoke, posebno u kontekstu pravde na Kosovu. Zastrašivanje svedoka je ozbiljan problem, koji može ugroziti ceo pravosudni sistem. Međutim, u ovom slučaju, dvojica osuđenih su izbegli da u zatvoru odleže još osam meseci, što dovodi do sumnje u doslednost pravde.
Ova odluka suda o puštanju Januzi i Bahtijarija na slobodu može se posmatrati kao deo šireg trenda u kojem se kazne za Albance sa Kosova smanjuju. Na primer, Saljihu Mustafu, koji je osuđen za ratne zločine nad albanskim civilima tokom 1999. godine, prvo je izrečena kazna od 26 godina, koja je kasnije smanjena na 22, a zatim na 15 godina. Očekuje se da će Mustafa, koji je uhapšen u septembru 2020. godine, na kraju biti pušten na slobodu nakon što odsluži dve trećine kazne, što bi moglo biti već 2030. godine.
Ovaj trend smanjenja kazni izaziva zabrinutost i sumnju u integritet pravosudnog sistema na Kosovu. Kritičari tvrde da ovakve odluke mogu podstaći dalje zastrašivanje svedoka i otežati sprovođenje pravde. Takođe, postoji strah da će ovakvo ponašanje sudova dovesti do gubitka poverenja građana u pravosudni sistem, što može imati dugoročne posledice po društvo i pravnu državu.
U svetlu ovih događaja, važno je da se nastavi sa borbom protiv zastrašivanja svedoka i drugih oblika kršenja prava. Sudovi treba da budu dosledni u svojim odlukama i da pokažu da su spremni da se bore protiv nepravde na svim nivoima. Pritom, od suštinskog je značaja da se osigura zaštita svedoka i da se svi učesnici u pravosudnom sistemu osećaju sigurnima da će pravda biti zadovoljena.
U zaključku, puštanje Sabita Januzija i Ismeta Bahtijarija na slobodu nakon kratkog vremena izdržane kazne postavlja ozbiljna pitanja o doslednosti i integritetu pravosudnog sistema na Kosovu. Dok se borba za pravdu nastavlja, važno je osigurati da se svi počinioci krivičnih dela adekvatno kažnjavaju, a prava svedoka moraju biti zaštićena kako bi se omogućilo pravedno suđenje.
