Miloš Čikić, očajni otac mladog pijaniste Andrije Čikića, koji je tragično izgubio život u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru prošle godine, odlučio je da se trajno podseti svog sina tetoviranjem simbola na svojoj ruci. Na svom Fejsbuk profilu je podelio fotografiju na kojoj se vidi njegova ruka na kojoj je nacrtan violinski ključ i notni sistem, sa potpisom „A. Čikić“. Na slici čiji je deo i dečak koji sedi za klavirom, napisao je „Moja sreća“ uz objavu.

Ova emotivna gesta očajnog oca naišla je na podršku korisnika društvenih mreža, koji su pružili reči podrške i utehe Milošu Čikiću u ovoj teškoj životnoj situaciji. Komplimenti i reči podrške poput „Andrija živi“, „Neka njegov smeh i dalje odjekuje“ stizali su u nizu ispod objave oca koji je izgubio svog sina na tako tragičan način.

Njegova dečak, Kosta K., koji je tada imao samo 13 godina, i dalje se nalazi na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, nakon što je izvršio strašan pohod ubistva devetoro đaka i čuvara u toj školi. Potresna priča o tragičnom događaju i dalje je u centru pažnje, dok se otac Andrije Čikića bori sa bolom i sećanjem na svog sina.

Sa druge strane, javnost je i dalje u iščekivanju sudskog epiloga u slučaju Zorana Marjanovića, koji se tereti za brutalno ubistvo svoje supruge Jelene u Borči 2. aprila 2016. godine. Javni tužilac Nikola Uskoković, koji je nedavno preuzeo funkciju u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, vraća se u ovaj slučaj, što dodatno privlači pažnju javnosti i podseća na strašan zločin koji je potresao celu zemlju.

Ove priče govore o tragedijama koje i dalje žive u sećanju ljudi, dok se pravosudni sistem bori sa procesuiranjem počinilaca ovih strašnih zločina. Porodice žrtava, kao i ceo društveni kontekst, suočavaju se sa posledicama ovakvih događaja i tragaju za pravdom i smirenjem.

Miloš Čikić, kao otac koji je izgubio sina na tako tragičan način, pronašao je način da se trajno podseti svog malog pijaniste i da ga nosi sa sobom kroz simbol koji mu je dragocen. Njegova gesta je samo jedan od primera kako ljudi pronalaze načine da se sa životnim bolom nose na najbolji mogući način.

Kosta K., mladi dečak koji je izvršio strašan pohod ubistva u školi, nalazi se pod psihijatrijskim nadzorom i lečenjem, dok se pravosudni organi bave procesuiranjem ovog slučaja. Istražni postupak je u toku, i javnost očekuje pravdu i odgovornost za ove strašne događaje koji su potresli srca mnogih.

U međuvremenu, Zoran Marjanović, koji se tereti za ubistvo svoje supruge, ponovo je u centru pažnje javnosti dok se procesuiranje ovog slučaja nastavlja pod vođstvom novog tužioca. Ova priča pokazuje koliko su porodično nasilje i zločin protiv žena prisutni u našem društvu, te koliko je važno raditi na sprečavanju i kažnjavanju ovakvih oblika nasilja.

Sve ove priče govore o bolu, tugi, i traumi koje pojedinci, porodice, ali i društvo u celini, nose sa sobom nakon strašnih događaja poput ovih. Važno je da se pruži podrška i pomoć onima koji su prošli kroz ovakve traume, kao i da se radi na prevenciji ovakvih zločina i nasilja u budućnosti.

U svakom slučaju, ove priče ostaju u našim srcima kao podsetnici na strašne događaje koji su obeležili živote mnogih ljudi. Kroz borbu za pravdu, pomirenje, i podršku, možemo zajedno raditi na stvaranju sigurnijeg i boljeg društva za sve nas.