Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka koji je počinio masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 3. maja, negirali su danas krivicu na sudu u Beogradu. Prema saznanjima Tanjuga, sudija je usvojio predlog Višeg javnog tužilaštva da se javnost isključi s suđenja radi zaštite prava svih maloletnih žrtava.

Danas je pročitana optužnica, a održana su i uvodna izlaganja odbrane i tužilaštva. Advokati su potvrdili novinarima ispred suda da su se održani ovi postupci.

Masakr u školi „Vladislav Ribnikar“ šokirao je Srbiju, a tokom istrage se ispostavilo da je 16-godišnji dečak pucao i ubio devetoro dece i jednog školskog čuvara. Nakon napada, dečak je pokušao da izvrši samoubistvo, ali je preživeo i trenutno se nalazi u zatvorskoj bolnici na psihijatrijskom tretmanu.

Međutim, usled ovog slučaja, pojavila su se brojna pitanja o poreklu i uzrocima nasilnog ponašanja ovog tinejdžera. Mladić je školovan u posebnom odeljenju za decu sa poteškoćama u razvoju, i imao je istoriju psihičkih problema koji su bili poznati školi i psihijatrima.

Budući da je dečak maloletan, prema zakonu, identitet i kontakt informacije njega i njegove porodice nije dozvoljeno objaviti. Bojazan je postojala i da će njegovi roditelji pretrpeti uvrede i pretnje zbog zločina koji je njihov sin počinio. Na dan suđenja, roditelji su izrazili svoju nevinost i tvrdili da nisu znali za bilo kakve planove ili namere svog deteta.

S obzirom da je dečak pretrpeo značajnu količinu trauma i da se suočava s teškom psihičkom patnjom, postavlja se pitanje da li su roditelji trebali preduzeti dodatne mere predostrožnosti kako bi sprečili ovakav događaj. Ovo podseća na rasprostranjeni problem nasilja među mladima, a neki krivi roditelje kao glavni uzrok ovakvih slučajeva nasilja.

S druge strane, neki tvrde da problem leži u mentalnom zdravlju i oblasti psihijatrije koja nije adekvatno tretirala ili pratila ovog dečaka na vreme. Neko smatraju da lokalne škole i institucije nisu adekvatno opremljene kako bi prepoznale i intervenisale u slučajevima tinejdžerske patnje ili nasilja.

Ono što je jasno jeste da je ova tragedija potakla široku raspravu o nužnosti poboljšanja sistema podrške za tinejdžere koji se bore s mentalnim zdravljem. Potrebno je pružiti adekvatnu psihološku i psihijatrijsku podršku za mlade osobe koje se suočavaju s teškim emocijama, stresom ili socijalnim problemima.

U svetlu ovog incidenta, javnost se pita kako bi se ovakvi događaji mogli sprečiti u budućnosti. Jedan predlog jeste da se poboljša obaveštenost i obrazovanje o mentalnom zdravlju, kako bi se prepoznao i izlečio potencijalni izvor nasilja. Takođe je važno da se osigura dovoljno resursa za pravilno tretiranje i praćenje tinejdžera koji se suočavaju s mentalnim oboljenjima.

Ovaj događaj predstavlja važan trenutak za kolektivnu refleksiju i djelovanje, kako bi se osiguralo da nasilje među mladima neće biti zaboravljeno ili marginalizovano. Rad na sprečavanju nasilja i poboljšanju mentalnog zdravlja mladih je ključno za očuvanje budućnosti generacija koje dolaze. Nadamo se da će ovaj slučaj poslužiti kao podsticaj za promene i poboljšanja u prevenciji i tretmanu mentalnog zdravlja među mladima. Svi oni koji su bili pogođeni ovim tragičnim događajem zaslužuju podršku i empatiju kako bi se izborili s posledicama ovog traumatizujućeg događaja.