Otac Miajlo Bačković, paroh iz Tivta, rođen u Johanesburgu, ali odrastao uz stihove Njegoša i zvuk gusala, u razgovoru za „Novosti“ deli svoja iskustva vezana za ustoličenje mitropolita Joanikija u septembru 2021. godine. Tokom tog događaja, on je bio među onima koji su čuvali cetinjski manastir, čak i po cenu života. Njegova poruka na Sretenje je da se saberemo u ljubavi koja prevazilazi sve prepreke.
Otac Miajlo govori sa strašću i jasnoćom, objašnjavajući zašto je postao jedan od omiljenih sveštenika Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Njegovo iskustvo uključuje službu u elitnoj 63. padobranskoj brigadi Vojske Jugoslavije, čime je povezao vojnu i duhovnu borbu za otadžbinu. On ponosno ističe da je bio đak druge generacije obnovljene cetinjske Bogoslovije 1991/92. godine i da je tokom tih godina upoznao mentalitet Cetinjana.
Miajlo se priseća turbulentnih vremena kada su se dešavale podele među ljudima, a crkva je bila na meti pritisaka. Kao sveštenik, bio je svedok različitih političkih previranja i društvenih tenzija, koje su se odražavale na svakodnevni život. U tom kontekstu, on naglašava da su litije, koje su organizovane protiv „zakona o slobodi veroispovesti“, u suštini bile borba za jedinstvo i ljubav među ljudima, a ne politička akcija.
U razgovoru, otac Miajlo se osvrće na događaje iz Drugog svetskog rata, govoreći o bratskim jamama i stradanjima naroda koji su ostavili duboke ožiljke. Smatra da su promene koje su se dogodile 30. avgusta 2020. godine, kada je pao režim Mila Đukanovića, deo šireg procesa oslobađanja od komunističkog nasleđa. On se nada da će se promene nastaviti, ali naglašava da one zavise od unutrašnjeg preobražaja svakog pojedinca.
Kada je reč o ustoličenju mitropolita Joanikija, otac Miajlo objašnjava da je događaj bio okružen tenzijama i strahom od nasilja. Iako su pretili sukobi, on i njegovi saborci su pristupili sa ljubavlju i odlučili da čuvaju manastir. Tokom ustoličenja, manastir je bio pod napadima, ali unutra su monasi molili i čitali akatist, stvarajući mirnu atmosferu usred haosa.
Otac Miajlo svedoči o naporima ljudi iz vlasti da se ustoličenje održi, uprkos pretnjama i pritiscima. Bivši premijer Zdravko Krivokapić i drugi članovi vlade su stajali uz mitropolita, svesni važnosti tog trenutka za veru i narod. On naglašava da je ustoličenje predstavljalo ne samo pobedu crkve, već i simbol otpora prema nasilju i podelama unutar društva.
Kada se sve završilo, mitropolit je tražio da se proslavi u Mitropoliji, što je bio znak da su svi prisutni svesni značaja tog trenutka. Otac Miajlo se prisetio kako su svi zajedno nazdravili, uprkos vanjskim tenzijama, osećajući da je postignut važan cilj – očuvanje tradicije i kontinuiteta crkve.
Na kraju, otac Miajlo naglašava potrebu za jedinstvom među ljudima. On poziva na sabiranje u ljubavi, kako bi se prevazišli svi razdori i podela koje su prisutne u Crnoj Gori. Smatra da je važno da se svi okrenu jedni drugima u ljubavi i razumevanju, jer samo tako možemo prevazići sve izazove s kojima se suočavamo kao društvo.
U ovom razgovoru, otac Miajlo Bačković pokazuje ne samo svoju duboku veru, već i posvećenost očuvanju tradicije i jedinstva među ljudima, što su vrednosti koje su od suštinskog značaja za opstanak i napredak jednog naroda.
