Sada si tamo u centru oka oluje, gde je mirna voda. Oni koji su ostali, vrtimo se i vrtložimo dok nas posmatraš iz svog mira. Ovim rečima se od Igora Bojovića, dramskog pisca i dugogodišnjeg upravnika Pozorišta lutaka „Pinokio“ i „Boško Buha“ oprostio reditelj Darjan Mihajlović na komemoraciji koja je održana u čast Igora. Njegov odlazak ostavio je dubok trag kod svih koji su ga poznavali.
Na komemorativnom skupu okupili su se prijatelji i kolege, izražavajući ljubav i poštovanje prema „malom princu“ Igoru Bojoviću. Vladan Đurković, trenutni direktor „Pinokija“, naglasio je koliko je Igorova mašta podsticala sve oko njega na razmišljanje i koliko je verovao u magiju pozorišta. Njegova strast prema umetnosti i sposobnost da stvara priče koje menjaju svet ostavili su neizbrisiv trag na pozorišnu scenu.
Glumac Goran Balačević priseća se kako je 1992. godine u Malom pozorištu „Duško Radović“ pripremao komad „Petar Pan“ koji je napisao tada nepoznati student dramaturgije Igor Bojović. Njegovi komadi, poput „Baš Čelik“, „Bajka o caru i slavuju“, i „Tri praseta“, postali su pravi hitovi u pozorištu. Igor je bacio veliku svetlost na pozorišnu scenu, a njegov rad će se pamtiti i u budućnosti, kako za decu, tako i za decu njegovog sina Vukašina.
Lako Nikolić, nekadašnji upravnik, nazvao je Igora „malim princem, naoružanim oštrom olovkom“, podsećajući na njegovu sposobnost da organizuje međunarodne festivale u teškim vremenima. Igor je uspeo da okupi pozorišnu ekipu koja je nastupala u 13 evropskih zemalja, postigavši ogroman uspeh.
Dejan Lutkić ga je opisao kao vitez pera, ističući njegovu duhovitost, poštenje i preciznost u pisanju. Njegove rečenice bile su poput skulptura, a on je stvarao za one koji su mu bili najvažniji – decu. Dramaturg Mila Mašović pročitala je pismo njegovih kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti, u kojem su se zahvalili Igoru na prijateljstvu i podršci koju je pružao tokom godina.
Reditelj Jug Radivojević takođe je podelio svoja sećanja, govoreći o trideset pet godina zajedničkog rada, prijateljstva i nezaboravnih putovanja. Igorovi komadi, najčešće pisani u stihu, odražavali su njegovu umetničku nadarenost i poseban talent. Njegova ljubav prema pozorištu i njegovom rodnom kraju ostavila je neizbrisiv trag.
Milan Karadžić, takođe reditelj, podelio je uspomene na Igora kao mladog, darovitog i duhovitog pisca. Iako nije brzo pisao, kada bi počeo, njegovi radovi su bili pravi biseri. Osvojio je Sterijinu nagradu za „Mačora u čizmama“ i „Izvanjca“, a njegove drame su uvek bile popularne među glumcima, koji su uživali u igranju njegovih likova. Njegova duhovitost i sposobnost da stvara smeh bile su neprocenjive.
Na kraju, od Igora su se oprostili i drugi istaknuti članovi pozorišne zajednice, kao što su Zorana Milašković Tasić, Željka Mandić, Vojislav Savić i Aleksandar Ćurčić, direktor novosadskog Pozorišta mladih. Igor Bojović će ostati upamćen kao jedan od najvećih dramskih pisaca sa ovih prostora, čija je umetnost obeležila pozorišnu scenu i inspirisala mnoge generacije. Njegovo nasleđe će živeti kroz dela koja je stvorio i kroz sećanja onih koji su ga voleli i poštovali.
