Zagrebački Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku nedavno je identificirao posmrtne ostatke dvoje Srba i jedne Hrvatice udata za Srbina, koji su stradali u akcijama „Oluja“ i „Medački džep“. Identitet žrtava objavio je beogradski centar „Veritas“, naglašavajući da svaka žrtva zaslužuje da bude imenovana, iako hrvatski organi to nisu učinili. Među identificiranim žrtvama su Petar Bjelobaba, Milenko Japundžić i Ankica Vujnović.
Petar Bjelobaba je ubijen u avgustu 1995. godine tokom akcije „Oluja“, zajedno sa svojom majkom Milkom Bjelobabom. Njegovi posmrtni ostatci će biti sahranjeni u porodičnoj grobnici u rodnom selu. Milenko Japundžić je ostao kod kuće sa suprugom Smiljanom tokom „Oluje“, a Smiljana je zarobljena i odvedena u sabirni logor. Posle 15 godina, Milenkovih kostiju pronađeno je blizu njegove kuće, te će biti sahranjeni u porodičnu grobnicu u Rudopolju. Ankica Vujnović je ubijena 1993. godine tokom hrvatske akcije „Medački džep“ zajedno sa suprugom Momčilom. Njihova sudbina je konačno rasvijetljena, a posmrtni ostaci će biti dostojno sahranjeni.
U poslednjih 20 godina, ekshumirano je 1633 posmrtnih ostataka Srba sa područja Hrvatske i bivše RSK, od čega je identifikovano 1259. Još 345 čeka identifikaciju, a 150 posmrtnih ostataka čeka na ekshumaciju zbog opstrukcije hrvatske strane. Ministarstvo hrvatskih branitelja prošle nedelje je sprovelo konačnu identifikaciju šest osoba nestalih i smrtno stradalih u Domovinskom ratu. Savo Štrbac iz „Veritasa“ naglasio je da svaka žrtva zaslužuje da bude imenovana javno, bez obzira na njenu nacionalnost ili stranu kojoj pripada. Sve žrtve trebaju biti dostojno sahranjene i očuvane u sećanju.
Identifikacija posmrtnih ostataka žrtava ratnih sukoba je važna za proces pomirenja i suočavanja sa prošlošću. Identifikovanje i sahranjivanje žrtava omogućava njihovim porodicama da zatvore bolno poglavlje i dostojno oproste svojim najmilijima. Nastavak procesa traženja nestalih i identifikacije posmrtnih ostataka treba biti prioritet za sve strane u sukobu, kako bi se žrtve ratnih zločina dostojno sahranile i odatle počast. Važno je da se istina o sudbini nestalih i stradalih utvrdi i da se odgovorni za zločine privedu pravdi.
Ovaj tragični slučaj ukazuje na potrebu za nastavkom istraživanja i identifikacije nestalih i stradalih žrtava ratnih sukoba, kako bi se pružila pravda i dostojanstvo njihovim porodicama. Svaka žrtva zaslužuje da bude imenovana i dostojno sahranjena, bez obzira na njenu nacionalnost ili stranu kojoj je pripadala. Nastavak procesa identifikacije i sahranjivanja nestalih i stradalih osoba treba biti prioritet za sve države regiona, kako bi se osiguralo da se zločini iz prošlosti ne zaborave i da se pravda dostigne.
