Prema istraživanju koje je sproveo Institut za psiholingvistiku Maks Plank u Holandiji, postoje sugestije da je pseće mahanje repom možda postalo uobičajeno tokom pripitomljavanja pasa zbog pozitivne reakcije ljudi na ritam. Tokom dugogodišnjeg istraživanja ponašanja pasa, teorije o mahanju repom su bile različite, ali nova hipoteza sugeriše da su ljudi odabrali određene pretke pasa koji mašu repom zbog atrakcije prema ritmičkim stimulansima.
Prve hipoteze o mahanju repom kod pasa uključivale su iskazivanje sreće, agresije ili prilagođavanje društvenim situacijama. Međutim, naučnica Silvija Leoneti sa Instituta za psiholingvistiku Maks Plank iznela je drugačiju teoriju, tvrdeći da su ljudi svesno ili nesvesno odabrali određene pretke pasa koji mašu repom tokom procesa pripitomljavanja jer nas privlače ritmički stimulansi. Ova teorija sugeriše da su psi razvili mahanje repom kao društveni signal u interakciji sa ljudima.
Doktorka Holi Rut Guteridž, istraživačica psećeg ponašanja na Univerzitetu Linkoln, podržava ovu teoriju, ističući da je mahanje repom društveni signal koji su psi prilagodili u interakciji sa ljudima. Ona dodaje da je ljudima atraktivan ritam i da je ovo zanimljiva teorija koju bi trebalo istražiti, ali da nije sigurna da zaista toliko reagujemo na to.
Ova teorija menja naš pogled na komunikaciju između pasa i ljudi, sugerirajući da je mahanje repom postalo uobičajeno zbog privlačnosti ritmičkih stimulansa kod ljudi. Razvijanje ove teorije može pomoći da bolje razumemo evoluciju pasa i njihovu interakciju sa ljudima.
Ovo istraživanje takođe postavlja pitanje o ponašanju ljudi prema životinjama i na koji način smo mi birali i uticali na evoluciju pasa kroz proces njihovog pripitomljavanja. Može se razmišljati o tome kako su ritmični signali mogli da utiču na evoluciju i ponašanje domaćih životinja, uključujući i pse, i kako su ljudi možda uticali na ovaj proces kroz svoje preference i interakcije.
Osim toga, ova teorija ukazuje na značaj komunikacije između ljudi i životinja i na to kako su ove interakcije oblikovale ponašanje domaćih životinja kroz vekove. Razumevanje ovog procesa može nam pomoći da bolje razumemo način na koji se ljudi povezuju sa svojim ljubimcima i kako ta veza utiče na evoluciju i ponašanje životinja.
Ovo istraživanje ima značajne implikacije za razumevanje ponašanja pasa i načina na koji su oni evoluirali kao društvene životinje. Takođe nas tera da razmišljamo o našim interakcijama sa životinjama i načinima na koje smo uticali na njihovu evoluciju kroz proces pripitomljavanja.
Ukratko, istraživanje Instituta za psiholingvistiku Maks Plank sugerira da je pseće mahanje repom možda postalo uobičajeno zbog privlačnosti ritmičkih stimulansa kod ljudi. Ova teorija menja naš pogled na evoluciju pasa i povezanost sa ljudima, postavljajući nova pitanja o našim interakcijama sa životinjama i načinima na koje smo uticali na njihovu evoluciju.
