Branislav Uzelac, profesor u penziji i omiljeni učitelj u Matematičkoj gimnaziji, objavio je otvoreno pismo bivšim đacima na svom Fejsbuk profilu, u kojem izražava svoja osećanja i razmišljanja o obrazovanju, životu i vrednostima koje je pokušavao da prenese svojim učenicima.
U pismu se Uzelac osvrće na osnovne principe koje je nastojao da usađuje svojim učenicima tokom godina. On naglašava važnost kritičkog mišljenja i individualnosti, podstičući ih da se ne uklapaju u masu i da prepoznaju jedinstvenost svojih stavova. Njegova poruka je jasna: očaranost idejama može dovesti do razočaranja, a istinsko razmišljanje je proces koji zahteva različite perspektive. Uzelac ističe da kada ljudi misle isto, zapravo ne misle, što je ključna misao koju je želeo da prenese.
Profesor Uzelac takođe upozorava na opasnosti prezira i mržnje, objašnjavajući da su to negativne emocije koje ne donose nikakvu korist. Umesto toga, poziva svoje bivše učenike da cene rad i kreativnost, kao i da se bore protiv lenjosti. Njegov stav o obrazovanju je jasan: učenje i napredovanje su mogući tokom celog života.
U pismu se Uzelac osvrće na promene u društvu i na to kako su neki njegovi bivši učenici postali opsednuti pseudopolitičkim idejama. On izražava zabrinutost zbog njihove sklonosti da se priključe raznim pokretima koji ne donose pravu slobodu, već ih čine marionetama u rukama drugih. U tom kontekstu, on kritikuje njihov „hybris“, odnosno aroganciju i samopouzdanje koje ih vodi da veruju da su najpametniji. Uzelac naglašava da je takvo razmišljanje pogubno i da može dovesti do toga da na kraju postanu „budale“.
Pismo je prožeto emocijama i tugom za onim što nije moglo da se postigne. Uzelac izražava žaljenje što neki od njegovih učenika nisu uspeli da usvoje osnovne vrednosti koje je pokušavao da im prenese. Njegov ton je emotivan, ali istovremeno i pun nade da će ipak doći do promene na bolje.
U kontekstu savremenog obrazovanja, pismo profesora Uzelca postavlja važna pitanja o ulozi učitelja i vrednostima koje oni prenose učenicima. U današnjem svetu, gde su informacije lako dostupne, važno je da mladi ljudi razvijaju kritičko mišljenje i sposobnost da se suoče sa izazovima. Uzelacova poruka o važnosti obrazovanja i lične odgovornosti ostaje relevantna i danas.
Ova priča o profesoru Uzelacu podseća nas na značaj učitelja u životima mladih ljudi. Njihova sposobnost da inspirišu i motivišu učenike može imati dugotrajan uticaj na njihove živote. Ponekad, poruke koje učitelji šalju ne dolaze do učenika odmah, ali s vremenom, kada se suoče sa stvarnošću, ti principi mogu postati osnova za donošenje ispravnih odluka.
Na kraju, Uzelac poziva svoje bivše učenike da preispitaju svoje stavove i da budu otvoreni za nova znanja. Njegova rečenica da niko ne može naučiti ništa ako veruje da je najpametniji nosi snažnu poruku koja može motivisati mlade ljude da se bore protiv arogancije i da teže znanju i razumevanju. U svetu punom izazova, važno je ostati otvoren za učenje i promenu, što je Uzelac neprekidno naglašavao tokom svoje karijere.
Ovo otvoreno pismo je više od jednostavne poruke; to je poziv na buđenje i podsećanje na važnost obrazovanja, empatije i kritičkog mišljenja, vrednosti koje su i dalje ključne u društvu u kojem živimo. U svetlu ovih reči, bivši učenici profesora Uzelca imaju priliku da preispitaju svoj put i da se vrate osnovnim principima koje je on nastojao da im prenese.
