Tokom letnjih meseci, tačnije od maja do avgusta, u Srbiji su česte grmljavine koje traju nekoliko dana. Sa druge strane, u januaru grmljavina nije zabeležena već dugi niz godina. Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta daje savete kako se zaštititi tokom ovih nepogoda. Preporučuje se sklanjanje sa otvorenih prostora u zidane objekte ili automobil, ako se ne možete skloniti u zgradu. Takođe, važno je ne stajati pored električnih stubova ili drveća, već čučnuti ako nemate drugi zaklon.

Nadalje, poluotvoreni prostori poput nadstrešnica nisu sigurni od groma, pa je najbolje pratiti vremensku prognozu i ostati blizu zatvorenog prostora u slučaju najavljenih oluja. Dok je bezbedno koristiti mobilni telefon u zatvorenom prostoru tokom grmljavine, treba izbegavati fiksne telefone. Gumena obuća može pružiti neki vid zaštite od groma, pa se preporučuje osobama koje rade na otvorenom.

Postoje mnoge narodne umotvorine vezane za grmljavinu, ali većina njih nema naučnu potvrdu. Na primer, priča da grom ne može udariti dva puta na isto mesto nije tačna, kao ni priča da grom neće udariti u koprive. Profesor Đurđević upozorava da se grom može udariti u isto mesto više puta u roku od samo nekoliko sekundi.

Što se tiče korišćenja mobilnog telefona tokom grmljavine, to je bezbedno u zatvorenom prostoru, ali nije preporučljivo punjenje telefona tokom oluje jer može doći do oštećenja aparata. Važno je pratiti savete stručnjaka i ostati siguran tokom nepogoda.

U konačnici, važno je da se građani informišu o pravilima bezbednog ponašanja tokom grmljavina i oluja kako bi smanjili rizik od neželjenih posledica. Sigurnost treba biti prioritet u takvim situacijama, a pridržavanje saveta stručnjaka može pomoći u sprečavanju ozbiljnih povreda i šteta.