Konzervirani vazduh postaje sve popularniji suvenir među turistima širom sveta. Naime, turisti koji posete Komo u Italiji, mogu da kupe konzervu vazduha po ceni od deset evra, koja tvrdi da sadrži 21 odsto kiseonika, 0,93 odsto argona, 0,04 odsto ugljen-dioksida i mali procenat azota i neona zarobljenih pored jezera.
Ovaj trend konzerviranja vazduha nije novost u Italiji, jer je još posle Drugog svetskog rata čovek po imenu Đenaro Ćaravolo izmislio „Aria di Napoli“ takođe konzerviran vazduh.
Različite kompanije danas prodaju konzerve vazduha kao suvenire iz različitih turističkih destinacija širom sveta, kao što su Atina, Venecija, Barselona, Las Vegas, Tokio, i mnoge druge. Ove konzerve tvrde da imaju različite korisne efekte, poput lečenja nostalgije, ublažavanja stresa ili opojnog mirisa.
Međutim, mnogi smatraju da je ovo samo marketinški trik i da konzerve vazduha nemaju stvarnu vrednost. Mnogi proizvođači čak tvrde da ambalaža može da izdrži zemljotres magnitude 9.0, što dodatno podstiče sumnje u korisnost ovih proizvoda.
Ipak, postoje i primeri gde konzervirani vazduh ima korisnu svrhu, kao što je podizanje svesti o zagađenju vazduha. Na primer, britanska kompanija „Aethaer“ je lansirala seriju konzerviranih vazduha iz područja izuzetne prirodne lepote radi prikupljanja sredstava za stvaranje pristupačnih maski za disanje.
Takođe, preduzetnici već nekoliko godina unazad prodaju kompresovani svež vazduh iz čistih područja poput Kanade i Švajcarske stanovnicima visoko zagađenih područja u Kini i Indiji. Iako se ovi proizvodi prodaju kao „Vitality“ i tvrde da pružaju zdravstvene koristi, naučnici smatraju da flaširani vazduh pruža malo ili nimalo stvarnih zdravstvenih koristi.
U zaključku, konzervirani vazduh može biti zanimljiv suvenir ili poklon, ali treba imati na umu da većina ovih proizvoda ne pruža stvarne zdravstvene koristi. Važno je razmisliti o etičnosti proizvodnje ambalaže za nepostojeći proizvod, kao i o stvarnoj korisnosti i vrednosti ovakvih proizvoda.
