Vukašin Mandrapa, poznat kao Starac Vukašin, rodom iz sela Klepci u Hercegovini, kanonizovan je 1998. godine i postao je Sveti Novomučenik Vukašin Jasenovački. Iako nije bio starac, već samo postariji čovek, on je zarastao u sedu bradu, sakrivajući se po šumama.
Njegova cela porodica je bila pobijena, a on je uhvaćen od strane ustaša. Deportovan je u Sarajevo, a zatim 1942. godine poslat u ustaški logor Jasenovac.
U januaru 1943. godine, ustaše su organizovale takmičenje u klanju logoraša u Jasenovcu. Učesnici su se klali za najveći broj žrtava, a najstrašniju priču je zabeležio neuropsihijatar Nedo Zec. Žile Friganović, jedan od koljača, pričao je kako je zbog opklade ubio 1.100 ljudi, a poslednji mu je bio Starac Vukašin.
Friganovićev iskaz o susretu sa Starcem Vukašinom otkriva neverovatnu priču. Dok je klao ljude, primetio je Starca Vukašina kako spokojno posmatra klanje, sa nekim neshvatljivim mirom. Nakon što ga je mučio i bio svedok njegove hrabrosti i otpora, Friganović je počeo da oseća strašan nemir. Starac Vukašin nije ni reč rekao čak ni kada su mu otkinuli uvo, nose ili ga mučili na najokrutnije načine.
Ova priča je inspirisala snimanje nekoliko filmova, uključujući i film „Oproštaj kao kazna“, sa ciljem da se istina o stravičnim događajima u logoru Jasenovac obelodani.
Starac Vukašin iz Klepaca postao je simbol hrabrosti i otpora u teškim vremenima Drugog svetskog rata. Njegova priča o preživljavanju i dostojanstvu suočenju sa najvećim zlom ljudske istorije ostaje trajna lekcija o hrabrosti i moralu.
