Mustafa Tefik, bivši pripadnik OVK, osumnjičen za otmicu trojice policajaca 19. juna 1999. godine, prebačen je u Javno tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu. Tefika se tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Uhapšen je na administrativnom prelazu Merdare, u autobusu koji je išao za Sloveniju. Postoji više svedoka koji su ga identifikovali kao direktnog učesnika u otmici policajaca Gorana Marinkovića, Živojina Pavića i Predraga Miloševića na magistralnom putu Priština – Gnjilane. Trojica kidnapovanih su bila iz sela Slivovo, a njihova sudbina i dalje nije poznata.

Predsednik Komisije za nestala lica, Veljko Odalović, istakao je nedostatak saradnje između Prištine i Beograda u pronalaženju nestalih osoba. Poslednje šest godina nije bilo pomaka u rešavanju ovog pitanja. Marinković, Pavić i Milošević su radili u policiji, ali nisu bili na dužnosti u trenutku otmice. Pavić je sa porodicom izbegao iz Slivova za Smederevo, gde je došao po stvari iz kuće. Sa Marinkovićem i Miloševićem krenuo je put centralne Srbije, ali su ih Albanci oteli u Labljanu.

Prema svedočenjima, trojica policajaca su prebačena u štab terorističke OVK u Mramoru, zatim u selo Zlaš kod Podujeva, gde su smešteni u podrum katoličke crkve u Prištini. Poslednje što se zna je da su prebačeni u rudnik u Đakovici, gde im se gubi svaki trag. Postoje informacije da su sva trojica pokopana na lokaciji između sela Zebince i Bresaljce, ali prištinske vlasti odbijaju saradnju sa beogradskom komisijom za nestala i kidnapovana lica.

Odalović je naglasio da je rešavanje ovog pitanja važno kako politički, tako i sa humanitarne strane, zbog porodica koje decenijama čekaju da pronađu svoje najmilije kako bi ih dostojno sahranili. Situacija na terenu je nepromenjena, uprkos brojnim predloženim lokacijama za proveru. Saradnja između Prištine i Beograda od presudnog je značaja za pronalaženje nestalih i rešavanje ovog pitanja.

Ukupno, situacija oko nestalih osoba nastavlja da bude nerešena, sa nedostatkom saradnje između Prištine i Beograda. Porodice nestalih osoba i dalje žive u neizvesnosti, dok se vlasti spore oko saradnje u pronalaženju njihovih najmilijih. Rešavanje ovog pitanja zahteva zajedničku akciju i saradnju kako bi se pronašli nestali i omogućilo porodicama da dostojno sahrane svoje najmilije.