Jedan od najvećih problema sa ravnoglavim somom je što može da pojede sve što mu dođe pod šapu, uključujući druge riblje vrste, vodozemce, ptice i sisare. Njihova agresivna ishrana može biti štetna za lokalnu faunu, ugrožavajući ekosisteme koji su ranjivi na invazivne vrste.
„To su ribe grabljivice, a to je ono što čini razliku“, rekao je Fleming, profesor biologije na Univerzitetu Džordž Mejson.
Ravnoglave somove možete prepoznati po njihovom prepoznatljivom izgledu, sa širokom glavom, velikim ustima punim zuba i dugim telom prekrivenim sluzi. Oni narastu do 1,5 metara u dužinu i dostignu težinu od 120 kila, što ih čini impresivnim i opasnim predatorima u ekosistemu.
Za sada, ne postoji efikasna metoda za kontrolisanje populacije ravnoglavog soma, što zabrinjava stručnjake i zaštitnike prirode. Neki predlažu uvođenje specijalizovanih programa za lov i ribolov koji bi mogli pomoći u smanjenju njihove populacije pre nego što uzmu potpunu kontrolu nad rekama.
„Moramo biti proaktivni u rešavanju ovog problema pre nego što postane prekasno“, rekao je Fleming. ‘Ako ne budemo delovali sada, mogli bismo videti ozbiljne posledice na naše ekosisteme u budućnosti.’

Iako su mnogi oduševljeni što su ravnoglavi somovi stigli do severnih teritorija, važno je razumeti potencijalne negativne posledice njihove invazije. Stručnjaci pozivaju na hitnu akciju kako bi se zaustavio njihov nezaustavljiv marš širom zemlje i sprečila moguća destrukcija lokalnih ekosistema.
Za sada, ljudi širom Amerike i Kanade i dalje pokušavaju da uhvate ovu reku čudovište, ali treba imati na umu da bez obzira na to koliko je impresivno, ravnoglavi som može imati ozbiljne posledice po prirodu ako se ne preduzmu efikasne mere za njegovu kontrolu.