Nedavna analiza koju je proveo portal Verivox, temeljem oko 200.000 zahteva za kredite, pokazuje da se zahtevi osoba s određenim imenima odbijaju znatno češće nego kod drugih. Ovo otkriće ukazuje na interesantne razlike u odobravanju kredita, koje su delimično povezane sa popularnošću imena u različitim generacijama.
Posebno su pogođeni muškarci s imenima Džastin, Leon ili Niko, koji se suočavaju s preprekama prilikom dobijanja kredita, jer u dve od tri situacije ne postoji banka koja bi im odobrila željeni kredit. S druge strane, imena kao što su Frank, Stefan ili Jens gotovo nemaju problema s dobijanjem istih. Dve trećine svih kreditnih zahteva osoba s ovim imenima rezultiraju pozitivnim odgovorom. Žene s imenima Ketrin, Sabina ili Katja takođe imaju nadprosečne rezultate kada je reč o odobravanju kredita.
Oliver Majer, finansijski stručnjak i direktor Verivox-a, objašnjava da ime samo po sebi ne igra direktnu ulogu u proceni kreditne sposobnosti od strane banke. Razlike u odobravanju kredita proizlaze iz starosne strukture osoba koje nose određena imena. Naime, imena Džastin, Leon i Denis su bila posebno popularna u poslednje dve do tri decenije, što znači da su nosioci tih imena često mlađi od 30 godina. S druge strane, prosečna starost osoba s imenima Frank i Katrin je znatno viša, često preko 40 godina.
Ovaj faktor je ključan, jer banke pri odobravanju kredita ne ocenjuju samo kreditni rejting, već i finansijsku situaciju pojedinca. Mlađi ljudi često su još uvek u obrazovanju, imaju ugovore na određeno vreme ili zarađuju manje od starijih zaposlenih. Ovo smanjuje verovatnoću da će banka odobriti kredit, a to slučajno češće pogađa osobe s određenim imenima.
S obzirom na to, dobra vest je da niko nije automatski isključen iz mogućnosti dobijanja kredita isključivo zbog svog imena. Postoje načini na koje pojedinci mogu poboljšati svoje šanse za dobijanje kredita, bez obzira na to kako se zovu.
Jedan od načina je da obezbede ugovor na neodređeno vreme i fiksnu platu, što može značajno poboljšati kreditnu sposobnost. Osobe koje su u nesigurnom radnom odnosu mogu dodatno poboljšati svoje šanse kroz dodatne prihode ili jamstva. Praćenje svojih podataka u kreditnom rejtingu takođe je ključno, jer banke procenjuju kreditnu sposobnost na osnovu podataka iz kreditnog rejtinga.
Važno je napomenuti da pogrešni ili zastareli podaci mogu pogoršati kreditnu sposobnost, stoga je preporučljivo redovno proveravati svoj rejting i ispravljati neslaganja. Osobe koje imaju ušteđevinu ili vrednosne papire mogu ih navesti kao finansijsko jamstvo, što smanjuje rizik za banku i povećava verovatnoću odobrenja kredita.
U današnjem svetu, gde su finansije i kreditna sposobnost od suštinske važnosti, razumevanje kako ime može uticati na percepciju kreditne sposobnosti može biti korisno za mnoge. Iako ime može delovati kao trivijalan faktor, ono može odražavati i starosnu strukturu koja utiče na korisnikovu finansijsku situaciju. Osim toga, važno je raditi na poboljšanju vlastite kreditne sposobnosti kroz različite strategije i resurse.
Na kraju, svako ko nastoji da poboljša svoje šanse za odobrenje kredita trebao bi biti svestan svojih prava i mogućnosti, kao i načina na koje može aktivno raditi na unapređenju svoje finansijske stabilnosti, bez obzira na ime koje nosi.
