Veliki petak u hrišćanskoj tradiciji predstavlja najtužniji dan, jer se obeležava sećanje na stradanje i smrt Isusa Hrista. Za pravoslavne hrišćane, to je i najstroži dan posta, gde se preporučuje uzdržavanje od hrane do skidanja plaštanice. Osim toga, na Veliki petak nisu dozvoljene zabave, intimni odnosi, pijenje alkohola i čišćenje kuće. Cilj posta je očišćenje duše i tela, te se ovaj dan tradicionalno provodi uz molitvu u crkvi.

Obično, vernici se uzdržavaju od jela do 15 časova, a postoji verovanje da ko može da izdrži žeđ celog dana, neće mu škoditi ni jedno piće cele godine. Nakon toga, preporučuje se konzumiranje hrane pripremljene isključivo na vodi, kao što su bareno povrće, sveže ili suvo voće i povrće, hleb, med, ili pirinač. Važno je izbegavati posne grickalice poput krekeri i napolitanki, kao i izbegavati ratluk zbog prisustva želatina.

Uprkos uobičajenom verovanju, pravoslavni kanon ne preporučuje konzumiranje ribe na Veliki petak. Takođe, važno je izbegavati soljenje hrane, jer se smatra da je to kao dodavanje soli na Isusove rane.

Postoje i određene zabrane za aktivnosti na Veliki petak, poput pranja, čišćenja i drugih kućnih poslova, koji bi trebalo obaviti pre Velikog četvrtka. Veruje se da ako perete odeću na Veliki petak, na njoj će se pojaviti tragovi krvi tokom sušenja. Takođe, rad u bašti je zabranjen, jer se veruje da će biljke koje se sade na taj dan uvenuti. Takođe, važno je poštovati post i strogu dijetu, kao i izbegavati pijenje alkohola i bliskost, čak i između supružnika.

Veliki petak treba da bude posvećen molitvi, miru i pomoći voljenima, te se preporučuje prisustvovanje liturgiji. Ovaj dan se obeležava širom sveta kao važan verski praznik, gde se vernici okupljaju u crkvama i prisustvuju službama u znak sećanja na Hristovu žrtvu za spasenje ljudi.

U evropskoj tradiciji, Veliki petak se često obeležava procesijama i drugim verskim obredima. U nekim krajevima, posebno u katoličkim zemljama, organizuju se javne manifestacije, prikazivanje muke Hristove, kao i tradicionalne mise i bogosluženja. U Hrvatskoj, kao većinski katoličkoj zemlji, Veliki petak se obeležava na sličan način, sa liturgijom u crkvama i verskim obredima koji podsećaju na patnju Isusa Hrista.

U zaključku, Veliki petak je važan dan u hrišćanskoj tradiciji, koji se obeležava kao sećanje na stradanje i smrt Isusa Hrista. Vernici se tog dana uzdržavaju od hrane i pića, provodeći ga u molitvi, miru i posvećenju. Važno je poštovati tradiciju i običaje ovog dana, te se pridržavati stroge dijete i posvećenosti verskim obredima.