Ispovijest Milice Gutović, najstarije kćeri preminulog glumca Milana Lana Gutovića, izazvala je veliku pažnju javnosti u vezi sa nasleđivanjem imovine njenog oca. Ona tvrdi da je usmeno zaveštanje njenog oca, prema kojem su ona i njena sestra lišene nasledstva, lažirano. Ovo otvara mnoga pitanja o tome kako se nečiji testament može osporiti i ko ima pravo na nasledstvo preminulog.

Domaće pravo reguliše dva načina nasleđivanja – nasleđivanje po osnovu zakona i po osnovu zaveštanja. Kada osoba premine bez napisanog testamenta, primenjuje se nasleđivanje po osnovu zakona, gde se imovina preminulog nasleđuje po naslednim redovima, pri čemu bliži naslednici isključuju dalje naslednike.

Testament je jednostrana izjava volje za raspodelu imovine preminulog, koja mora biti sačinjena u skladu sa zakonom. Ukoliko dete nije obuhvaćeno testamentom, ono ima pravo na nužni deo nasleđa, što znači da će naslediti polovinu onoga što bi mu inače pripalo.

U situaciji kada se deca ne pominju u testamentu preminulog, ili kada se imovina ostavi braći i sestrama umesto deci, deca imaju pravo na nužni deo nasleđa. Ukoliko neki od naslednika smatra da je testament nezakonit, može osporiti testament i pokrenuti parnični postupak.

Pobijanje testamenta može biti zasnovano na ništavnosti ili rušljivosti testamenta. Ništavnost testamenta može uključivati suprotnost javnom poretku ili dobrim običajima, kao i falsifikovanost testamenta. Rušljivost testamenta može biti uzrokovana nesposobnošću za rasuđivanje ili uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Svakako, nasledno pravo je složeno i detaljno regulisano zakonima, kako bi se zaštitila volja preminulog i osiguralo pravedno nasleđivanje. U slučaju spornih situacija ili osporavanja testamenta, sud može biti pozvan da donese konačnu odluku o nasleđivanju imovine preminulog.