Pismenost danas ne podrazumeva samo prepoznavanje slova i umeće pisanja i čitanja, već i poznavanje osnovnih pravopisnih i gramatičkih pravila maternjeg jezika, uzimajući u obzir oba pisma – ćirilicu i latinicu.

Prema poslednjem popisu u Srbiji ima oko 164 884 nepismenih, od kojih više od 80 procenata čine žene. Međutim, imajući u vidu česte pravopisne greške koje ljudi svakodnevno čine (naročito na internetu) dobijamo poražavajući podatak da su čak i formalno obrazovani ljudi, sa završenim fakultetima, u stvari funkcionalno nepismeni.

Bilo da pišu ćirilicom (koja je po Ustavu zvanično pismo) ili latinicom, Srbi najčešće prave ovih 15 pravopisnih grešaka. Skrećemo vam pažnju na njih i dajemo ispravke istih, sa ciljem da se nepismenost jednom za svagda iskoreni. Sačuvajmo i poštujmo srpski jezik, jer bez jezika nema ni nacije.

1. Ako „neznaš“, onda zaista ne znaš. Ipak, vrlo je lako naučiti koja se četiri glagola sa negacijom u srpskom jeziku pišu spojeno – neću, nisam, nemoj i nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno. Dakle, pravilno je ne znam, ne mogu, ne umem..

2. Gorenavedeno pravilo važi samo za glagole. Kod prideva i imenica rečca NE srasta sa drugom reči, pa tako imamo nečoveka, neznanje, nepismeno..

3. „Dali“ ste vi ovo razumeli? Jeste, ako reč „dali“ shvatate samo kao glagol dati upotrebljen u drugom licu množine perfekta. Da li se kao pitanje uvek piše odvojeno. Kao i je li, bi li, hoćemo li…

4. „Jer“ vam srpski jezik zaista toliko težak, „jel“ ste bili lenji u školi da ga naučite? Nikada ne mešajte JER I “JEL”, premda ne samo da nisu iste vrste reči, već reč “JEL” ne postoji. Piše se samo JE L’ umesto JE LI.

5. Ne piše se „hvali“, nego „fali“(od glagola faliti, u smislu nedostajati). Nije protestvovati, već PROTESTOVATI. Nikako EURO, nego EVRO. Ne PRECEDNIK, već PREDSEDNIK… Ali, POTPREDSEDNIK, a ne PODPRECEDNIK! Nije RADOSAN i ČASAN već RADOSTAN I ČASTAN. I ono što mnoge buni: Kaže se IZVINIO sam se, a ne IZVINUO sam se (od glagola IZVINITI SE).

6. Pišemo ja bih, ali ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi!

7. Bio radio, popravio, namestio… Već i vrapci na grani trebalo bi da znaju da BIJO nije odlika pismenog čoveka.

8. Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko „sumlja“ da niste „višlji“.

9. Ako putujete kolima i jedete kašikom vi ste bolji poznavalac jezika od nekoga ko putuje SA KOLIMA ili jede SA KAŠIKOM. Naročito ako jede S’ KAŠIKOM, mora mu se objasniti da apostrof NIKADA ne ide uz skraćeni oblik predloga S, čak i kada se pravilno upotrebljava (npr. S NAMA, S NjIM).

10. – U VEZI TOGA želiš da se konsultuješ SAMNOM?
– Ščim?

Kaže se U VEZI SA TIM i SA ČIM ili S ČIM, a ne ŠČIM. SAMNOM nikako ne može biti pravilno, jer se piše SA MNOM, SA TOBOM, SA NjOM…

11. SVO VREME nisam SNIKIM želeo da se družim na ekskurziji.
SVE VREME bio si samo u zabludi da se piše SNIKIM umesto pravilnog NI SA KIM, kao što se piše i NI SA ČIM, NI SA JEDNIM… I kao što se kaže SVE VREME, a ne SVO VREME.

12. Obzirom da sam bio na koncertu, video sam mnogo slušaoca i gledaoca u sali.
S OBZIROM NA TO da sam bio na koncertu, video sam mnogo SLUŠALACA I GLEDALACA u sali. Pazite na genitiv množine!

13. Dr. Ristić je najstrožiji lekar u bolnici.
Iza skraćenice za oznaku profesije “dr” NIKADA se ne piše tačka, jer je “dr.” sa tačkom skraćenica za reč DRUGI odn. DRUGO, a koristi se najčešće prilikom nabrajanja. Kaže se NAJSTROŽI, jer pravilna komparacija prideva glasi ovako: STROG – STROŽI – NAJSTROŽI, kao i VISOK – VIŠI – NAJVIŠI.

14. – Dobar dan, želite li burek za poneti?
– Da, ješću ga kući.

Pravilno je ZA NOŠENjE i KOD KUĆE.

15. – Poćiću ka Beograđanci i čak šta više popeću se na njen zadnji sprat.

Piše se POĆI ĆU, ČAK ili ŠTAVIŠE (pleonazam je pisati i ČAK i ŠTAVIŠE) i Beograđanki (jer je naziv zgrade Beograđanke nastao od vlastite imenice koja označava stanovnicu Beograda). Zadnji se koristi u smislu poslednji. Pravilno je pisati i ZADNjI I POSLEDNjI. Zadnji nije samo suprotno od prednji, čime se mnogi vode pri upotrebi ovih reči.

Ovo su samo neke od pravopisnih grešaka koje Srbi često prave. U cilju očuvanja maternjeg jezika i iskorenjivanja nepismenosti, važno je voditi računa o pravilnom korišćenju jezika i poštovanju pravopisnih pravila. Jezik je važan deo kulture i identiteta jedne nacije, te je važno ulagati napore u očuvanje i unapređenje jezičke pismenosti.