Posle nedavne dodele Oskara, mnogi su saglasni da su prestižne nagrade otišle u prave ruke. Filmovi poput „I m still here“, „Anora“ i „The Brutalist“ izdvojili su se po izuzetno velikim ocenama, te predstavljaju vredan izbor za gledanje. Osim toga, reakcije na dodelu su bile pozitivne, a mnogi su istakli kvalitet i raznovrsnost ovogodišnjih pobednika.
„I m still here“ je emotivna drama koja je osvojila srca publike i kritičara. Film je zasnovan na stvarnim događajima u Brazilu tokom vojne diktature. Priča prati junakinju Junis Paive, koja se suočava sa represijom režima i opasnošću od državnih organa dok pokušava da pronađe odgovore o nestanku svog muža, političkog aktiviste Rubensa Paivea. Film osvetljava bolne istine o političkim nestancima i borbi pojedinca protiv autoritarnog sistema, a sve to kroz snažnu glumačku izvedbu Fernande Tores.
Još jedan film koji je privukao pažnju je „Anora“. Ova crnohumorna i dirljiva drama donosi priču o mladoj egzotičnoj igračici Anori, koja se udaje za sina ruskog oligarha, Vanju. Kada vest o njihovom iznenadnom braku stigne u Rusiju, Vanjini roditelji odlučuju da odmah dođu u Njujork kako bi po svaku cenu sprečili ovu neplaniranu bračnu zajednicu. Film se bavi temama ljubavi, porodice i kulturnih sukoba, a prikazuje i humoristične trenutke koji nastaju usled nesporazuma između likova.
Treći film koji je zaslužio pažnju je „The Brutalist“. Ova istorijska drama prati vizionarskog arhitektu Lasla Tota i njegovu suprugu Eržebet. Laslo Tot, mađarski arhitekta jevrejskog porekla, preživljava Holokaust i nakon Drugog svetskog rata seli se u SAD sa suprugom. Film je dobio pohvale za svoju dubinu i kompleksnost, ali i kritike zbog dužine. Reditelj Korbet je odgovorio na komentare o dužini filma ističući da je besmisleno raspravljati o trajanju i uporedivši to sa kritikom knjige zbog broja strana.
Reditelj Korbet je istakao važnost filma „The Brutalist“ i odbacio kritike o dužini filma, naglašavajući da je glupo kritikovati film zbog trajanja. On je rekao: „Ovaj film radi sve ono što nam je rečeno da ne smemo raditi. Mislim da je glupo kritikovati dužinu filma – to je kao da kritikujete knjigu jer ima 700 umesto 100 strana.“ Ova izjava je izazvala raspravu o tome koliko je trajanje filma zapravo važno u kontekstu njegove naracije i umetničkog izraza.
Osim ova tri filma, dodela Oskara bila je prilika da se istaknu i drugi radovi koji su zaslužili priznanje. Ove godine, mnogi kritičari su se složili da su nagrade otišle filmovima koji su pokazali izuzetnu kreativnost, raznovrsnost tema i uverljive izvedbe. U vreme kada je industrija filma često kritikovana zbog nedostatka originalnosti, ovi filmovi su pokazali da su snažne priče i autentični glasovi i dalje centralni deo filmskog stvaralaštva.
Reakcije publike na dodelu Oskara su takođe bile pozitivne. Mnogi su istakli da su ovogodišnji pobednici doneli osveženje i da su otvorili vrata za nove glasove u industriji. U svetu gde se često čini da se sve već videlo, ovi filmovi su doneli nove perspektive i izazvali emocije kod gledalaca.
Kao zaključak, dodela Oskara ove godine pokazala je da talentovani filmski stvaratelji i dalje mogu kreirati dela koja inspirišu, izazivaju i pokreću važne diskusije. Filmovi „I m still here“, „Anora“ i „The Brutalist“ su samo neki od primera kako kvalitetna kinematografija može da utiče na društvo i kulturu. Ova dodela nagrada je još jednom potvrdila značaj umetnosti u našem životu i njen kapacitet da oblikuje našu stvarnost.
