Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, najavio je nove mere u okviru svog ekonomskog plana tokom događaja koji je nazvao „Dan oslobođenja“. Na ovom događaju, koji je održan 2. aprila 2025. godine, Tramp je predstavio detalje o novim carinama koje će biti uvedene za više zemalja, uključujući Srbiju. Prema njegovim rečima, Srbija će se suočiti sa tarifom od 37 procenata na uvoz.
Tramp je istakao da će od ponoći po lokalnom vremenu na snagu stupiti „uzvratne carine“, koje uključuju carinu od 25 procenata na sve automobile inostrane proizvodnje. U svom obraćanju, Tramp je potvrdio da će potpisati izvršnu naredbu koja će omogućiti stupanje ovih carina na snagu. Ovaj dan je nazvao istorijskim, rekavši da će „zauvek ostati zapamćen kao dan kada se američka industrija ponovo rodila“.
Tokom svog govora, Tramp je kritikovao prethodne administracije i nazvao ih odgovornim za ekonomsku slabost SAD. Prema njegovim rečima, „decenijama su našu zemlju pljačkali, silovali i od nje krali bliske i daleke zemlje, saveznici i neprijatelji“. On je naglasio da Sjedinjene Američke Države ne mogu više da trpe ekonomsku predaju i da je vreme da se brine o američkim radnicima.
Tramp je objasnio koncept uzvratnih carina, ističući da će Sjedinjene Američke Države uvesti carine koje su „otprilike polovične“ u odnosu na one koje druge zemlje trenutno imaju prema SAD. Na primer, carina na uvoz iz Kine će iznositi 34 procenata, s obzirom na to da kineske carine iznose 67 procenata. Takođe, Tramp je naveo konkretne cifre za različite zemlje, uključujući carine od 20 procenata za Evropsku uniju, 10 procenata za Veliku Britaniju, 46 procenata za Vijetnam, 24 procenata za Japan, 26 procenata za Indiju, 25 procenata za Južnu Koreju i 36 procenata za Tajland.
U okviru svog govora, Tramp je apelovao na svetske lidere koji žele izuzeće od ovih carina da promene svoju trgovinsku politiku. On je takođe naglasio da će se američki poslovi i fabrike ponovo vratiti u Sjedinjene Američke Države, što implicira da će se fokusirati na jačanje domaće proizvodnje.
Ove najave dolaze u kontekstu sve većih tenzija u međunarodnoj trgovini, gde su mnoge zemlje uvele različite tarife i trgovinske barijere, što je dovelo do eskalacije trgovinskih ratova. Tramp je naglasio da će nacije koje su se prema SAD ophodile loše morati da računaju sa „totalnim“ merama, uključujući ne-novčane barijere.
Ekonomisti i analitičari su podeljeni u mišljenju o potencijalnim efektima ovih carina. Dok neki smatraju da bi povećanje carina moglo zaštititi američku industriju i radna mesta, drugi upozoravaju da bi to moglo izazvati uzvratne mere drugih zemalja, što bi dodatno pogoršalo globalnu trgovinsku situaciju.
U međuvremenu, kritičari Trampove politike tvrde da visoke carine mogu povećati cene potrošača i negativno uticati na ekonomsku stabilnost. Oni ističu da bi dugoročne posledice ovakvih mera mogle dovesti do smanjenja konkurentnosti američkih proizvoda na svetskom tržištu.
Na kraju, Trampov „Dan oslobođenja“ i najavljene carine predstavljaju značajan pomak u američkoj trgovinskoj politici, koji će sigurno imati dalekosežne posledice na međunarodne trgovinske odnose i ekonomsku dinamiku. U svetu koji se sve više suočava sa izazovima globalizacije, ovi potezi mogu oblikovati budućnost trgovinskih politika i ekonomskih strategija kako u SAD, tako i širom sveta.
