Fondacija „Za srpski narod i državu“ organizovala je 20. februara 2025. godine u Čačku panel diskusiju na temu „Sretenje srpske revolucije i nacionalnog preporoda“. U diskusiji su učestvovali ugledni stručnjaci i predstavnici institucija, među kojima su bili akademik Dragan Simeunović, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, i Mlađen Cicović, šef predstavništva Republike Srpske u Srbiji.
Dr Nebojša Kuzmanović je tokom svog izlaganja istakao značaj srpske revolucije koja se odvijala između 1804. i 1835. godine. On je naglasio da je ova revolucija imala dubok uticaj ne samo na srpski narod, već i na sve južnoevropske narode. „Srpska revolucija pokrenula je ustanke ostalih porobljenih naroda pod turskom okupacijom i predstavlja kamen temeljac iz kojeg su stvorene kneževine, kraljevina i Republika Srbija. Ona je takođe bila izvorište i inspiracija za Kneževinu Crnu Goru, prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji 1918. godine, ali i za Republiku Srpsku 1992. godine“, izjavio je Kuzmanović.
Mlađen Cicović je u svom obraćanju naglasio značaj velikih jubileja koji se ove godine obeležavaju, uključujući 850 godina od rođenja Svetog Save i 805 godina od donošenja Zakonopravila. „Republika Srpska i Srbija prvi put su zajednički obeležile Sretenje pod sloganom ‘Sabornost i ponos’, u skladu sa deklaracijom Svesrpskog sabora. Ovaj datum, 15. februar, jedan je od najznačajnijih u istoriji srpskog naroda. Takođe, za nas u Republici Srpskoj poseban značaj ima i 9. januar 1992. godine, kada je stvorena Republika Srpska, kao i 28. februar 1992. godine, kada je usvojen njen prvi Ustav“, izjavio je Cicović.
Cicović je dodatno naglasio da su srpska revolucija i stvaranje Republike Srpske vođene istim ciljem: slobodom srpskog naroda. „Karađorđe je 1804. godine poveo ustanak za slobodu Srbije, dok su Srbi u Bosni i Hercegovini 1991. godine mirno stvorili Skupštinu srpskog naroda u BiH, a 9. januara 1992. godine svoju Republiku Srpsku. Ona je garancija slobode Srbima ne samo u njenim granicama, nego i u celoj BiH“, rekao je Cicović. On je citirao Milovana Vitezovića koji je rekao: „Karađorđe je sloboda, a Miloš država“, naglašavajući da je to spojeno u ideju da nema slobode bez države.
Panel diskusija je bila prilika za dublje razumevanje istorijskih događaja koji su oblikovali srpski narod i njegovu državnost. Učesnici su se složili da je važno očuvati nacionalnu svest i podsećati na ključne trenutke u istoriji koji su oblikovali identitet srpskog naroda. Fondacija „Za srpski narod i državu“ planira da nastavi sa organizacijom sličnih događaja kako bi podstakla dijalog i razmenu mišljenja o važnim pitanjima vezanim za srpsku istoriju i kulturu.
Ova panel diskusija je takođe ukazala na potrebu za jedinstvom među Srbima, posebno u svetlu aktuelnih izazova sa kojima se suočavaju. Učesnici su istakli važnost povezivanja svih Srba, bez obzira na to gde se nalaze, kako bi se očuvala tradicija i identitet srpskog naroda.
Zaključak diskusije bio je da je važno negovati sećanje na heroje srpske revolucije, kao i na sve one koji su se borili za slobodu i prava srpskog naroda kroz istoriju. Ova sećanja ne samo da podsećaju na teške trenutke, već i inspirišu nove generacije da se bore za očuvanje i unapređenje srpske države i društva.
