Mnogobrojni građani u poslednje vreme izveštavaju o neobičnom fenomenu naelektrisanja koji se javlja kada dodirnu kvaku, prozor, ili čak mačku. Ova pojava je posebno izražena tokom zimskih meseci, a fizičar Jovan Aleksić je za „Blic TV“ objasnio uzroke ovog fenomena. Prema njegovim rečima, naelektrisanje je prirodna pojava koja se javlja zbog specifičnih uslova u prirodi i fizičkim karakteristikama materijala koje nosimo.
Aleksić je istakao da se materija sastoji od atoma koji imaju pozitivne i negativne strane. U normalnim uslovima, količina pozitivnog i negativnog naelektrisanja u atomu je izbalansirana, što znači da je atom električno neutralan. Međutim, pod određenim uslovima, ta naelektrisanja se mogu razdvojiti, što dovodi do stvaranja statičkog elektriciteta. Kada se ta naelektrisanja pokušavaju ponovo spojiti, mi to osećamo kao peckanje ili „pecanje“.
Tokom zime, pojačano naelektrisanje je uočljivo zbog dva glavna faktora: odeće koju nosimo i suvljeg vazduha. Kako navodi Aleksić, zimi nosimo deblju odeću, često od vune ili sintetičkih materijala koji su skloni stvaranju naelektrisanja. Kada se takvi materijali trljaju jedni o druge, dolazi do razdvajanja naelektrisanja, što je uzrok učestalijem „pecanju“.
Osim toga, zimi je vazduh suvlji, što otežava neutralizaciju statičkog elektriciteta. Tokom leta, veća vlažnost vazduha pomaže da se naelektrisanje lakše vrati u neutralno stanje. U zimskim mesecima, međutim, suvi vazduh deluje kao izolator, čime se naelektrisanje zadržava duže i stvara osećaj nelagode kada dodirujemo metalne ili druge površine.
Da bi se smanjilo naelektrisanje, Aleksić preporučuje korišćenje ovlaživača vazduha, koji će povećati vlažnost u prostoru i time doprineti neutralizaciji statičkog elektriciteta. Takođe, jednostavno rešenje je čekanje na toplije vreme kada će vlažnost u vazduhu biti veća, a fenomen naelektrisanja manje izražen.
Ova pojava naelektrisanja nije nova i nije ograničena samo na našu zemlju. Slični izveštaji dolaze iz različitih delova sveta, naročito u zimskim mesecima, kada se javlja povećana učestalost ovog fenomena. Ljudi su često zbunjeni i iznenađeni, ali Aleksić naglašava da je to prirodni proces koji se može objasniti naučnim zakonima fizike.
Osim što uzrokuje neprijatnosti, naelektrisanje može imati i praktične posledice. U industriji, statički elektricitet može biti problematičan, posebno u procesima koji zahtevaju visoku preciznost ili gde je potrebno izbeći oštećenje proizvoda. U takvim slučajevima, kontrola vlažnosti vazduha i korišćenje antistatičkih materijala postaje ključno.
Na kraju, važno je razumeti da je fenomen naelektrisanja prirodan i neizbežan deo našeg svakodnevnog života, posebno tokom zime. Uzimajući u obzir savete stručnjaka, možemo smanjiti nelagodu koju uzrokuje ovaj fenomen i uživati u zimskim mesecima bez brige o „pecanju“ pri svakom dodiru sa metalnim predmetima. U suštini, znanje o uzrocima i rešenjima može pomoći da se bolje prilagodimo ovim prirodnim pojavama koje su deo našeg okruženja.
