Pokret Evropa sad, deo vladajuće većine u Crnoj Gori, ostaje dosledan svom stavu da zvanična Podgorica poštuje suverenitet i unutrašnje procese Bosne i Hercegovine, kao i svih susednih država. Ova izjava je usledila nakon posete predsednika Skupštine Andrije Mandića i lidera Demokratske narodne partije Milana Kneževića predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Iako je ta poseta izazvala reakcije, iz Pokreta Evropa sad ističu da ona nije ugrozila status BiH niti Dejtonski sporazum.
Iz ove stranke podsećaju da je stav Vlade Crne Gore i njenih institucija jasan – ne mešati se u unutrašnja pitanja drugih država. U saopštenju se navodi da pojedinačne izjave i postupci predstavnika koalicionih partnera ne odražavaju zvanične stavove Vlade Crne Gore, niti imaju institucionalni karakter. Crna Gora se vodi principima dobrosusedskih odnosa, stabilnosti i evropskog puta, a svaki potez će biti u skladu s tim vrednostima.
Međutim, reakcija Spajićeve stranke izostala je kada je nedavno predsednik Crne Gore Jakov Milatović čestitao Vjosi Osmani, lažnoj predsednici lažne države Kosovo, na navodni dan kvazi nezavisnosti. Ova situacija, kao i raniji postupci drugih članova vlasti, poput Demokrata, izazvala je dodatne kritike.
Opozicija, posebno iz redova Demokratske partije socijalista (DPS), osudila je posetu Mandića i Kneževića Dodiku. Iz DPS-a, čiji je počasni predsednik Milo Đukanović, podsećaju da je Dodik nedavno osuđen na godinu zatvora i šest meseci zabrane bavljenja politikom zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, što se smatra kršenjem Dejtonskog sporazuma i potkopavanjem mira u Bosni i Hercegovini.
DPS smatra da je podrška koju su Mandić i Knežević iskazali Dodiku usmerena protiv evropske budućnosti regiona, kao i protiv premijera Milojka Spajića. Ova poseta, prema rečima opozicije, pokazuje da su Mandić i Knežević prioritetno usmereni na integraciju Crne Gore u srpski svet, a ne u evropsku porodicu naroda. Iz DPS-a naglašavaju da je ovo još jedan šamar Milojku Spajiću, koji se suočava sa padom podrške i trenutnim rejtingom od jedva deset posto na državnom nivou.
Mandić i Knežević, kao ključni lideri parlamentarne većine, postavljaju temelje politike ove Vlade, dok se premijer suočava s gubicima podrške među biračima. Ova situacija dodatno komplikuje političku dinamiku u Crnoj Gori, koja se suočava s izazovima na putu ka evropskim integracijama.
Poseta Mandića i Kneževića Dodiku izazvala je i zabrinutost među analitičarima i političkim posmatračima. Mnogi smatraju da ovakvi potezi mogu dodatno destabilizovati političku situaciju u regionu i otežati napore Crne Gore na putu integracije u Evropsku uniju. Takođe, postoji strah od jačanja nacionalizma i tenzija među etničkim grupama u regionu.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da Crna Gora već dugo vremena balansira između svojih evropskih aspiracija i regionalnih pritisaka. Ova situacija je posebno delikatna s obzirom na istorijske tenzije i političke razlike koje postoje među susednim državama, kao i unutar same Crne Gore.
U zaključku, situacija u Crnoj Gori ostaje kompleksna i dinamična. Dok Pokret Evropa sad pokušava da zadrži kurs prema evropskim integracijama, potezi pojedinih lidera poput Mandića i Kneževića mogu stvoriti dodatne izazove. Ovaj trenutak može biti ključan za budućnost Crne Gore i njen put ka članstvu u Evropskoj uniji, kao i za stabilnost i mir u regionu. S obzirom na sve izazove, biće od suštinskog značaja da političke stranke i lideri u Crnoj Gori deluju u skladu sa principima dobrosusedskih odnosa i evropskih vrednosti.
