Turizam u Grčkoj, kao jedan od ključnih sektora ekonomije, suočava se s ozbiljnim izazovima zbog sve većeg pritiska na resurse slatke vode. U svetlu klimatskih promena i sve učestalijih sušnih perioda, vlada razmatra alternativne metode za punjenje bazena u hotelima, a jedna od predloženih opcija je korišćenje morske vode. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Grčka beleži dramatično smanjenje padavina i suočava se s posledicama suše koja utiče na turističku sezonu.
Prema izjavama Elene Rapti, zamenice ministra turizma, parlament razmatra zakon koji bi omogućio instalaciju cevi za pumpanje morske vode u bazene priobalnih hotela. Ovaj zakon bi regulisao načine ekstrakcije morske vode, kao i njeno vraćanje u more. Cilj je da se očuvaju resursi slatke vode koji se mogu koristiti za druge gradske potrebe, posebno u područjima koja se suočavaju s nestašicama.
Grčka se u poslednje dve godine suočava sa značajnim sušnim uslovima. Studije Nacionalne opservatorije Atine pokazuju da je godišnja količina padavina opala za oko 12 procenata u periodu između 1971. i 2020. godine u poređenju s ranijim decenijama. Uslovi suše, posebno na popularnim turističkim destinacijama kao što su Egejska ostrva i Krit, postaju sve gori, sa gubicima padavina od čak 20 procenata.
U 2023. godini, Grčka je privukla gotovo 33 miliona turista, generišući prihode od 28,5 milijardi evra. Međutim, to je takođe dovelo do sve većih pritisaka na lokalne resurse i infrastrukturu. Klimatska kriza dodatno pogoršava situaciju, čineći trenutni model turizma sve manje održivim. Radnici u turizmu su izrazili zabrinutost zbog prekomernog turizma i opterećenja koje donosi rastući broj posetilaca.
Hoteli neće biti obavezni da pune svoje bazene morskom vodom, ali predložene regulative olakšaće im da izgrade potrebnu infrastrukturu ako se uvedu ograničenja korišćenja slatke vode. To bi moglo biti ključno za održavanje turističke industrije tokom sušnih godina, a istovremeno bi se očuvali resursi koji su neophodni za svakodnevni život lokalnog stanovništva.
Međutim, plan za štednju vode nije prošao bez kritika. Postoje zabrinutosti oko ekoloških posledica korišćenja morske vode. Kritičari ukazuju na to da u predlogu zakona nedostaju jasni standardi kvaliteta kada je reč o ispuštanju vode u more. Bazeni sa morskom vodom obično koriste hemikalije za dezinfekciju, a hlor, koji se često koristi, može biti toksičan za ribu i druge morske organizme. Ispuštanje hlorisane slane vode moglo bi narušiti ravnotežu u morskom ekosistemu.
Osim toga, postoji zabrinutost da bi otpadne vode mogle završiti u moru, a izgradnja potrebne infrastrukture za pumpanje mogla bi naneti štetu morskom dnu. Neki stručnjaci smatraju da su brige o uticaju bazena na resurse preuveličane, s obzirom na to da bazeni na popularnim ostrvima troše samo šest odsto dostupne slatke vode.
U zaključku, Grčka se suočava s izazovima koji se tiču održivosti resursa u svetlu sve većih turističkih pritisaka i klimatskih promena. Korišćenje morske vode za punjenje bazena može delovati kao rešenje u kratkom roku, ali važno je uzeti u obzir sve potencijalne ekološke posledice i osigurati da se preduzmu odgovarajući koraci za zaštitu morskog ekosistema. U tom smislu, vlada će morati pažljivo razmotriti sve aspekte ovog plana kako bi osigurala održivu budućnost za turizam i lokalne zajednice.
