Dana 15. februara 2024. godine, održana je centralna ceremonija u Orašcu povodom Dana državnosti Srbije, koja se obeležava u znak sećanja na dva ključna događaja u srpskoj istoriji.

Miloš Vučević, potpredsednik Vlade i ministar odbrane, koji je bio izaslanik predsednika, predvodio je centralnu državnu ceremoniju kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu.

Prisutnima se prvo obratio Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, koji je istakao da se pre tačno 220 godina okupili najviđeniji ljudi i doneli odluku o borbi za slobodu. Njihova hrabrost i žrtva ostavile su istu ideju i obavezu srpskom narodu, koja i danas traje. Prvi srpski ustanak, koji je došao samo 15 godina posle Francuske revolucije, inspirisao je sve potlačene narode da treba da budu hrabri kao što su bili hrabri Srbi.

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, takođe je bio prisutan i istakao je da i u Republici Srpskoj ljudi slave jednako kao svoj Dan državnosti. Dodik je naglasio da niko ne može zabraniti srpskom narodu da slavi svoj Dan državnosti.

Osim državnih zvaničnika, planiran je i umetnički program, a ceremonija se završila numerom „Vostani Serbie“.

Dan državnosti Srbije – Sretenje, obeležava se u spomen na početak Prvog srpskog ustanka 15. februara 1804. godine u Orašcu i usvajanje Sretenjskog Ustava Kneževine Srbije 15. februara 1835. godine. Ova godišnjica će biti obeležena nizom manifestacija širom zemlje, a centralna državna ceremonija održana je u Orašcu kod Spomenika voždu Karađorđu.

Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije između ostalog i zbog činjenice da je upravo na taj dan, 1835. godine, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjski.

Sretenjski Ustav je nastao po uzoru na najslobodoumnija ustavna rešenja tadašnjeg sveta, poput Francuske i Belgije, dok većina zemalja ondašnje Evrope nije ni imala ustave.

Svečanom ceremonijom u Orašcu, Srbija je obeležila važan dan u svojoj istoriji i odala počast Voždu Karađorđu i svim hrabrim Srbima koji su se borili za slobodu i nezavisnost zemlje. Tradicija obeležavanja Dana državnosti svedoči o dubokom i neprekidnom trajanju srpske državnosti i njenim korenima koji sežu daleko u prošlost.

Iako je Srbija danas moderna i demokratska zemlja, običaji poput obeležavanja Dana državnosti i sećanje na istorijske događaje nastavljaju da igraju važnu ulogu u društvu. Sretenje je dan kada se sećamo hrabrosti naših predaka i kada slavimo vrednosti slobode, identiteta i patriotizma. Ova godišnjica je prilika da se setimo svih žrtava i da se zahvalimo svima koji su doprineli slobodi i nezavisnosti naše zemlje.