Darko Šarić, poznati srpski krijumčar, prebačen je 14. aprila 2022. godine u zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde počinje da služi pravosnažnu kaznu zatvora od 14 godina zbog krijumčarenja 5,7 tona kokaina iz Amerike u Evropu. Ova presuda je rezultat dugotrajnog pravosudnog postupka koji je započeo kada se Šarić 2014. godine predao srpskom pravosuđu, nakon što je protiv njega bila raspisana poternica zbog optužbi za krijumčarenje droge.
U okviru svojih kriminalnih aktivnosti, Šarić je bio vođa organizovane kriminalne grupe koja se bavila trgovinom drogom, pranje novca i drugim teškim krivičnim delima. Tokom suđenja, utvrđeno je da je Šarić, zajedno sa članovima svoje grupe, vršio krivična dela sa ciljem diskreditacije Nebojše Joksovića, koji je bio svedok saradnik u postupku za trgovinu drogom. Ova vrsta pritiska na svedoke je posebno zabrinjavajuća jer može imati ozbiljne posledice po pravosudni sistem i zaštitu svedoka.
Pored Šarića, na osnovu odluke suda, njegov advokat Dejan Lazarević je osuđen na kaznu zatvora od tri i po godine, a zabranjeno mu je da se bavi advokaturom narednih sedam godina. Takođe, njegov rođeni brat Duško Šarić je osuđen na kaznu zatvora od godinu dana. Ove presude su deo šireg procesa suzbijanja organizovanog kriminala u Srbiji, koji je postao jedan od prioriteta državnih vlasti.
U ovom slučaju, sud je presudio i devet drugih članova Šarićeve grupe, dok su trojica oslobođena od optužbi. Na osnovu prvostepene presude, i odbrana i tužilaštvo imaju pravo na žalbu, što može produžiti pravosudni postupak. Kontroverze koje prate Šarićevu karijeru i dalje izazivaju pažnju javnosti, kao i medija, s obzirom na to da se radi o jednoj od najpoznatijih figura u svetu organizovanog kriminala u regionu.
Šarić je u pritvoru proveo ukupno 11 godina, što ukazuje na složenost i dugotrajnost pravosudnog procesa. Njegovo hapšenje i suđenje su izazvali brojne reakcije, kako u Srbiji, tako i širom Evrope, gde su se krijumčarenje droge i organizovani kriminal pokazali kao ozbiljan problem. Uloga krijumčara u globalnoj trgovini drogom postala je sve važnija, a Šarićeva priča je samo jedan od mnogih primera kako se pojedinci i grupe bore za kontrolu nad ovim profitabilnim, ali opasnim tržištem.
Dodatno, protiv Šarića se vode još dva krivična postupka. Jedan je vezan za pranje novca stečenog kriminalom, dok je drugi povezan sa sumnjom da je zajedno sa Veljkom Belivukom i Radojem Zvicerom organizovao kriminalnu grupu koja je odgovorna za ubistva u Grčkoj. Ova situacija dodatno komplikuje njegov pravosudni status i može dovesti do još težih kazni ako se dokaže njegova krivica u ovim slučajevima.
Iako se činilo da je Šarićeva karijera u kriminalu doživela kraj, zakoni koji se primenjuju na organizovani kriminal i trgovinu drogom su često složeni i promenljivi. Mnogi stručnjaci smatraju da su ovakvi slučajevi ključni za razumevanje načina na koji organizovani kriminal funkcioniše u Srbiji i regionu, kao i za razvoj strategija za borbu protiv njega.
U svakom slučaju, slučaj Darka Šarića je samo jedan od mnogih u borbi protiv organizovanog kriminala, a njegovo suđenje i presuda ukazuju na potrebu za boljim zakonodavstvom i većim resursima za borbu protiv ovakvih aktivnosti. Državne institucije se suočavaju sa izazovima u vezi sa suzbijanjem organizovanog kriminala, a slučaj Šarić može poslužiti kao upozorenje za sve one koji misle da su iznad zakona.
