Najnovije prognoze svetskih klimatologa su više nego zabrinjavajuće. Jer kako tvrde, zbog slabljenja ključnih morskih struja u Atlantskom okeanu, naša planeta je na ivici kolapsa. Ova promena dovešće do prekomernog zagrevanja severne hemisfere, što će biti katastrofalno za ceo svet, a posledice će se osećati vekovima. Ova prognoza dolazi od 44 vodeća svetska klimatologa iz 15 zemalja koji su u pismu upozorenja o klimatskim promenama pozvali čelnike nordijskih zemalja da se hitno pozabave slabljenjem okeanske cirkulacije u Atlantiku, koja može imati razoran uticaj na klimu.
Na sva ova pitanja odgovore je u emisiji Blic dan dao klimatolog Vladimir Đurđević. Ako pogledamo šta se sve dogodilo samo u poslednjih mesec dana, uragan Milton na Floridi, pa uragan Oscar koji je pogodio Kubu, pa uragan John, razorio južnu obalu Meksika, pa tropska oluja Trami, Filipinima, koja je odnela na desetine života, ali i razorne poplave u Bosni i Hercegovini, to je već dovoljno da našeg gosta pitamo da li je taj kolaps već nastupio. Najbolja vest u vezi svega toga jeste da je moguće zaustaviti najavljene klimatske promene, iako smo svedočili neprijatnim događajima, ističe Đurđević.
Prema njegovim rečima, ne moramo ići u totalnu eskalaciju, već možemo da zaustavimo daljnje promene ukoliko prestanemo da emitujemo gasove sa efektom staklene bašte, pre svega, ugljen dioksid. Sve zemlje na svetu su potpisale Pariški sporazum kojim su se obavezale da do sredine veka pređu na obnovljive izvore energije, kako bi sprečile dalje klimatske promene.
Klima će se stabilizovati kada prestanemo sa emisijom gasova i pređemo na obnovljive izvore energije. Prema Đurđeviću, klimatske promene mogu biti zaustavljene ukoliko se preduzmu ozbiljni koraci u narednih 30 godina. Ukoliko se ne preduzmu ozbiljni koraci u borbi protiv klimatskih promena, do 2100. godine bićemo suočeni sa drastičnim promenama koje će znatno uticati na celokupan svet. Ključno pitanje koje se nameće jeste kako će izgledati naš svet ukoliko nastavimo da zanemarujemo klimatske izazove.
Jedan od indikatora klimatskih promena je pojava hladne mrlje južno od Grenlanda u Atlantskom okeanu, koja je povezana sa usporavanjem ključne Atlantske okeanske struje, Golfske struje. Klimatske promene takođe doprinose sve većoj snazi i učestalosti uragana, jer zagrevanje planete povećava količinu vodene pare u vazduhu, što dodatno pojačava uragane.
Istraživanja pokazuju da se suočavamo sa sve većim ekstremnim vremenskim događajima kao što su visoke temperature, suše, poplave i sve razorniji uragani. Situacija postaje ozbiljna i zahteva hitne akcije kako bi se sprečile daljnje klimatske promene i sačuvala planeta od katastrofalnih posledica koje bi mogle da traju vekovima.
Ključni koraci koje treba preduzeti u narednim godinama su prelazak na obnovljive izvore energije, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i sprovođenje mera zaštite životne sredine širom sveta. Svaka država, organizacija i pojedinac ima odgovornost da doprinese borbi protiv klimatskih promena kako bi sačuvali našu planetu od daljeg propadanja. Ovo pitanje je od vitalnog značaja za budućnost svih nas i za generacije koje dolaze.
