Posebno odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu zakazalo je za ponedeljak početak suđenja četvorici oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva zbog optužbi za ratne zločine počinjene u vojno-policijskoj akciji „Oluja“ u avgustu 1995. godine. Ovo suđenje će se održati u odsustvu optuženih, pošto su oni nedostupni pravosudnim organima Srbije.
Pripremno ročište u ovom predmetu održano je u novembru 2022. godine, kada je sud razmatrao mogućnost suđenja u odsustvu. Hrvatski pravosudni organi su odbili zamolnicu Višeg suda u Beogradu za uručenje poziva za suđenje, ističući da neće postupati po toj zamolnici.
Optuženi su Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina. Svi oni se terete za izvršenje krivičnog dela ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu. Prema navodima iz optužnice, oni su naredili avionske napade na civilno stanovništvo, što je rezultiralo smrću i ranjavanjem više civila srpske nacionalnosti, a takođe je izazvalo panično bežanje civila prema Srbiji.
U optužnici se navodi da su optuženi, postupajući po dobijenim naređenjima, izvršili napade na izbegličke kolone u situacijama kada nije bilo nikakvih oružanih sukoba. Mikac je, na primer, naredio Jeleniću da izvrši napad na izbegličku kolonu koja se kretala prema Bosanskom Petrovcu, dok je Radulj izdao naređenje Boroviću za napad na sličnu kolonu koja se kretala prema Prijedoru.
Na dan 7. avgusta 1995. godine, Jelenić je izvršio napad na izbegličku kolonu koristeći avion „Mig 21“. U ovom napadu, koji se odigrao na teritoriji Opštine Bosanski Petrovac, ubijeno je 10 civila, dok je više njih ranjeno. U napadu je uništeno više vozila u koloni, a identifikovano je 15 ranjenih osoba.
Dan kasnije, 8. avgusta 1995. godine, Borović je naredio napad na izbegličku kolonu koja se kretala prema Prijedoru. Napad su izvršili piloti koristeći dva aviona „Mig 21“. Tokom ovog napada, ubijena su 3 civila, a ukupno je identifikovano 13 ubijenih, uključujući četvoro dece, kao i 24 ranjenih osoba.
Tužilaštvo je istaklo značaj ovog predmeta, naglašavajući da je protek vremena dovoljan razlog za sumnju da će Hrvatska ili Bosna i Hercegovina pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za ova krivična dela. Stoga je predloženo da se optuženima sudi u odsustvu, s obzirom na to da nisu dostupni pravosudnim organima Srbije.
Ovaj slučaj otvara brojne teme vezane za pravdu, odgovornost i procesuiranje ratnih zločina, posebno u kontekstu ratova koji su se odvijali na prostorima bivše Jugoslavije. Ratna zločinačka dela, kao što su ona koja se pripisuju ovim optuženima, često ostavljaju dugotrajne posledice na društva i pojedince koji su pretrpeli gubitke tokom sukoba.
S obzirom na složenost pravosudnog sistema i međunarodne pravne odnose, ovakvi slučajevi zahtevaju pažljivo razmatranje i saradnju između različitih pravosudnih tela. Očekuje se da će suđenje izazvati pažnju javnosti i medija, imajući u vidu osjetljivost teme i značaj pravde za sve žrtve sukoba.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti i potrebu za pomirenjem i izgradnjom poverenja među narodima koji su pretrpeli posledice rata. Suđenja za ratne zločine predstavljaju jedan od načina kako se može raditi na ispravljanju nepravdi iz prošlosti, ali i podsećanje na važnost ljudskih prava i zaštitu civilnog stanovništva u svim sukobima.
