Prema najnovijim podacima Ministarstva finansija Srbije, javni dug zemlje na kraju 2023. godine iznosio je 36,152 milijarde evra, a učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) bilo je 52,3 odsto. U poređenju sa prethodnom godinom, javni dug je porastao, budući da je na kraju 2022. godine iznosio 33,326 milijardi evra, odnosno 55,1 odsto BDP-a. Čak i na kraju 2021. godine, javni dug je iznosio 30,134 milijarde evra ili 56,5 odsto BDP-a. Ovi podaci ukazuju na kontinuirani rast javnog duga u Srbiji tokom proteklih godina.

Kada je reč o strukturi javnog duga, Ministarstvo finansija navodi da su ukupne direktne obaveze na kraju 2023. godine iznosile 34,336 milijardi evra, dok su ukupne indirektne obaveze iznosile 1,816 milijardi evra. Unutrašnji dug Srbije u okviru direktnih obaveza na kraju prošle godine iznosio je 10,271 milijardi evra, dok je spoljni dug bio 24,065 milijardi evra. U okviru indirektnih obaveza, unutrašnji dug zemlje bio je 519,1 miliona evra, dok je spoljni dug iznosio 1,297 milijardi evra.

Kada je reč o procesu zaduživanja, važno je napomenuti da javni dug ima svoje prednosti i mane. S jedne strane, zaduživanje može biti korisno jer omogućava finansiranje infrastrukturnih projekata, ulaganje u obrazovanje, zdravstvo i druge važne sektore. S druge strane, veliki javni dug može dovesti do ekonomske nestabilnosti, visokih kamatnih troškova i smanjenja kreditnog rejtinga zemlje. Zbog toga je važno da vlada pažljivo upravlja javnim dugom i sprovodi održivu fiskalnu politiku.

U kontekstu Srbije, postavlja se pitanje šta je uzrok rasta javnog duga i kako se može efikasnije upravljati ovim problemom. Jedan od uzroka može biti povećanje troškova za socijalne programe, penzije i plate u javnom sektoru. Takođe, veliki infrastrukturni projekti i investicije takođe mogu povećati javni dug. Da bi se efikasnije upravljalo ovim problemom, vlada bi trebalo da implementira mere štednje, poveća efikasnost javnog sektora, smanji subvencije i stimuliše ekonomski rast kroz privatizaciju i nove investicije.

Važno je napomenuti da vlada Srbije već sprovodi određene mere u cilju smanjenja javnog duga. Na primer, sprovedene su reforme sistema penzijskog i zdravstvenog osiguranja, kao i racionalizacija javne potrošnje. Pored toga, Srbija je takođe smanjila kamatne stope na domaćem tržištu, što je doprinelo smanjenju kamatnih troškova i olakšalo otplatu dugova.

U pogledu spoljnog duga, Srbija treba da nastavi da privlači strane investicije, unapređuje izvoz i diversifikuje svoju privredu. Takođe je bitno da zemlja sprovodi strukturne reforme u cilju poboljšanja poslovnog okruženja, smanjenja administrativnih prepreka i povećanja konkurentnosti privrede.

U zaključku, javni dug Srbije je porastao na kraju 2023. godine, što ukazuje na potrebu za efikasnim upravljanjem javnim dugom i sprovođenjem održivih fiskalnih politika. Vlada Srbije treba da nastavi sa sprovođenjem mera štednje, poveća efikasnost javnog sektora, smanji subvencije i stimuliše ekonomski rast kroz privatizaciju i nove investicije. Takođe je važno da se nastavi sa privlačenjem stranih investicija, unapređenjem izvoza i diversifikacijom privrede kako bi se smanjio spoljni dug zemlje. Samo održivo upravljanje javnim dugom može osigurati finansijsku stabilnost i održivi ekonomski razvoj.