Postoji velika polemika u vezi ovogodišnjeg kalendara Opštine Pljevlja, koji je izazvao brojne komentare među građanima. Oni ističu da kalendar ne sadrži simbole koji bi mogli da ujedine sve žitelje ovog grada. Tradicija je da lokalna samouprava poklanja svojim sugrađanima kalendare sa prikazom najvažnijih znamenitosti Pljevalja. Međutim, ove godine, na kalendaru nedostaju fotografije važnih simbola, kao što su memorijalni spomenik na Stražici, koji predstavlja borbu protiv fašizma i žrtve Drugog svetskog rata, kao i Husein-pašina džamija, koja je starija od 500 godina i jedno od najprepoznatljivijih obeležja Pljevalja.
Na društvenim mrežama, rasprava je dostigla vrhunac nakon objašnjenja da je ovogodišnji kalendar crkveni, sa označenim pravoslavnim praznicima. Ovo je izazvalo osećaj diskriminacije kod dela građana Pljevalja, koji smatraju da se time pokazuje da ovde nisu dobrodošli. Takođe, ukazuju na selektivno korišćenje novca iz opštinske kase, što dodatno pogoršava situaciju.
Predsednik Opštine Pljevlja, dr Dario Vraneš, na ove prozivke odgovara objašnjenjem da su vrednosti slobode i umetnosti univerzalne i vanvremenske. On naglašava da je umetnik koji je kreirao kalendar slobodnim izrazom fotografije prikazao objekte svih verskih zajednica u gradu. Nakon višedecenijske zapostavljenosti, fokus je stavljen na slavne ličnosti i događaje iz lokalne istorije. „Prošlo je vreme podela, nikoga ne diskriminišemo“, ističe Vraneš, dodajući da se ponose muralima Ristu Pejatoviću, prvom akademskom vajaru sa teritorije današnje Crne Gore, kao i pesmom „Pljevlja moja, veselt’e se“, koja veliča slobodu i pobedu predaka nad azijatskim okupatorom.
Ova situacija odražava šire društvene tenzije koje postoje u Pljevljima, kao i potrebu za jačanjem zajedništva među različitim etničkim i verskim grupama. Kalendar koji je tradicionalno služio kao simbol jedinstva, ove godine je postao izvor nesuglasica i rasprava. Mnogi građani smatraju da bi lokalna vlast trebala da se potrudi da predstavi sve aspekte kulturne i verske baštine Pljevalja, kako bi se svi žitelji osećali uključeno.
U društvu koje se suočava sa izazovima multikulturalizma, ovakvi incidenti mogu imati dugoročne posledice po socijalnu koheziju. Kalendar, kao simbol zajedništva, trebao bi da odražava raznolikost i bogatstvo kulturološkog nasleđa, a ne da produbljuje podelu. U tom smislu, važno je da lokalne vlasti prepoznaju i poštuju različite identitete koji čine zajednicu Pljevalja, kako bi se izbegle tenzije i nesporazumi.
Građani Pljevalja pozivaju na otvoren dijalog i saradnju između različitih zajednica, kako bi se pronašli zajednički simboli koji će predstavljati sve njih. Umesto da se fokusiraju na razlike, potrebno je raditi na izgradnji zajedničkog identiteta koji će obuhvatiti sve građane, bez obzira na njihovu veru ili etničku pripadnost.
U redu je da se u kalendaru istaknu značajni događaji i ličnosti iz lokalne istorije, ali je jednako važno da se ne zaborave simboli koji predstavljaju sve ljude koji žive u ovom gradu. U tom smislu, malo pažnje i razumevanja može učiniti mnogo za jačanje međusobnog poverenja i saradnje među građanima Pljevalja.
Na kraju, kalendar bi trebao biti podsticaj za sve nas da radimo na izgradnji boljeg sutra, gde će svi imati svoje mesto i glas. Samo kroz zajedništvo možemo prevazići izazove i izgraditi društvo koje će biti otvoreno i inkluzivno za sve.
