Za sutra je u više gradova u Srbiji najavljena organizacija „generalnog štrajka“, na koji će se odazvati deo prosvetnih radnika, advokata, ugostitelja i kulturnih ustanova, dok veliki sindikati nisu najavili svoju podršku. Stručnjak za radno pravo, Mario Reljanović, ističe da je Zakon o štrajku u Srbiji neprecizan, što stvara pravnu prazninu u vezi sa organizovanjem generalnog štrajka.
Prema njegovim rečima, akcija koja je najavljena za sutra ne može se formalno pravno smatrati generalnim štrajkom, već je to pokušaj da se kroz ovaj termin izrazi građansko nezadovoljstvo. Radnici u Srbiji imaju formalno pravo na generalni štrajk, ali Zakon o štrajku ne definiše jasno uslove pod kojima se taj štrajk može realizovati. Jedina dva uslova koja zakon propisuje su odluka o stupanju u štrajk koju donosi „najviši organ sindikata“, ali nije precizirano da li se to odnosi na reprezentativni sindikat ili više njih.
Reljanović naglašava da je teško utvrditi šta tačno podrazumeva generalni štrajk, jer ne postoji definicija štrajka u zakonu. To stvara nesigurnost oko načina pokretanja, vođenja i ciljeva štrajka, kao i načina na koji se može završiti. U ovom kontekstu, sutrašnji štrajk ne može biti klasifikovan kao generalni, ali može se smatrati štrajkom koji uključuje više poslodavaca u različitim delatnostima, što ukazuje na širu akciju, ali još nije dostiglo nivo generalnog štrajka.
Generalni štrajkovi su uobičajeni u mnogim zemljama, ali često ne donose velike promene. Reljanović ukazuje na to da se svrha generalnog štrajka može posmatrati kao slanje poruke nezadovoljstva određenim politikama ili praksama. Ako je cilj da se pošalje poruka o nezadovoljstvu, štrajk može biti uspešan, ali ako se očekuje direktna promena propisa ili politika, očekivanja su često skromna.
Važno je i pitanje pravnih posledica za zaposlene koji učestvuju u obustavi rada. Prema Zakonu o štrajku, ne postoji jasno definisana procedura za najavu štrajka, niti za njegovo sprovođenje. Sutrašnji događaj može biti shvaćen kao niz povezanih manjih štrajkova, a posledice za zaposlene zavise od toga da li su obustave u skladu sa zakonom i kako se postave poslodavci.
U ovom slučaju, neki poslodavci, posebno u ugostiteljstvu, već su izrazili podršku obustavi rada, što može smanjiti rizik od posledica za zaposlene. Ipak, prema Zakonu o radu, neopravdano odsustvo s posla nije dozvoljeno, ali se čini da će, ukoliko do posledica dođe, one biti selektivne i neće obuhvatiti sve učesnike u protestu.
U zaključku, sutrašnji štrajk u Srbiji može se smatrati izrazom građanskog nezadovoljstva, ali njegovo pravo pravno značenje ostaje nejasno zbog nedostataka u zakonodavstvu. Iako je teško predvideti efikasnost ovakvih akcija, one služe kao platforma za izražavanje nezadovoljstva i pokušaj mobilizacije građana oko zajedničkih ciljeva. Ovaj događaj može biti indikacija da se građani sve više okupljaju oko zajedničkih problema, iako formalno pravni okvir za organizovanje štrajkova ostaje nedorečen.
