Protiv roditelja dečaka koji je 3. maja prošle godine izvršio masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, pokrenuto je ukupno šest sudskih postupaka. Jedan od njih je krivični postupak koji bi mogao rezultirati zatvorskom kaznom za roditelje, dok su preostala pet postupaka u vezi sa zahtevima za nadoknadu štete, što bi ih moglo ostaviti bez imovine.

Nakon zločina, roditelji su pokušali da rasprodaju ili prenesu imovinu na rodbinu, ali nisu uspeli. Sva imovina im je blokirana i oni nisu ovlašteni da njome raspolažu. Imovina oca dečaka-ubice uključuje stan i automobil marke „Mercedes“, dok majka poseduje više nekretnina, zemljišta, automobil „Fiat 500“, nakit i hartije od vrednosti.

Nadoknada štete koju traže porodice žrtava i čuvara je u milionskom iznosu, zbog pretrpljenih duševnih bolova, patnje i straha. Možda imovina roditelja neće biti dovoljna da pokrije sve troškove, s obzirom da će prvo morati da plate sudne troškove pre nego što bude doneta presuda u svim postupcima.

Psiholozi smatraju da su roditelji pokušali da sakriju imovinu jer su svesni da ih očekuje dug proces i traženje odštete. Gubitak porodica žrtava je nenadoknadiv i trajan, a novac koji se traži od roditelja dečaka-ubice predstavlja simbol prihvatanja odgovornosti za zločin.

Sudski postupci se zakazuju što češće, kako bi se okončala agonija porodica žrtava što pre. Porodice stradalih traže pravdu, a novac ne može nadoknaditi njihov gubitak. Rođenima dečaka-ubice možda će biti oduzeta imovina radi nadoknade štete, dok psiholozi ističu da njihov stav očigledno smeta porodicama žrtava. Ovo je složen slučaj koji izaziva mnoge rasprave i postavlja pitanje pravde i odgovornosti.