Pol, mladi Britanac koji je već dve godine živi u Beogradu, podelio je svoje utiske o životu u Srbiji sa Jutjuberom Aleksom, i istakao svoje prve dojmove o našoj prestonici. Kako je Britanac opisao svoje iskustvo života u Srbiji i kakve je kulturne šokove doživeo?
Pol je prvo bio iznenađen činjenicom da većina ljudi u Beogradu dobro govori engleski jezik, što mu je olakšalo komunikaciju i integraciju u novo okruženje. Takođe, način na koji su ga domaćini prihvatili i odmah postali prijatelji već prvog dana njegovog boravka je bio nešto što ga je posebno impresioniralo.
Jedan od najvećih kulturnih šokova za Pola bila je cena namirnica u Srbiji. Iako se generalno misli da je Srbija jeftina zemlja, Pol je istakao da su cene u srpskim marketima znatno više nego u Velikoj Britaniji. Hleb koji u Velikoj Britaniji košta samo 50 penija, u Srbiji može koštati čak i do funtu i 60 penija. Osim toga, Pol je istakao da su mnogi proizvodi u marketima u Srbiji ludo skupi, dok su cene na pijacama znatno jeftinije.
Jedna od pozitivnih strana života u Beogradu, prema Polu, jeste jeftin gradski prevoz, koji mu omogućava laku mobilnost po gradu. Takođe, Pol je istakao da je srećan što je pronašao stan po pristupačnoj ceni i da je upoznao divne ljude koji su ga prihvatili kao jednog od svojih.
Pol je takođe pohvalio noćni život u Beogradu koji je, prema njegovim rečima, jedna od najbolje čuvanih tajni Evrope. Iako je primetio da na momačkim večerima često viđa pijane Engleze, Pol smatra da je Beograd prestonica zabave u Evropi zbog velike ponude barova, klubova i restorana gde se uvek nešto dešava.
Pol se brzo navikao na srpsku kuhinju, ali je istakao da cene namirnica u marketima značajno utiču na njegov budžet. Ipak, Pol je istakao da se oseća zdravije jer u Srbiji se više kupuje na pijacama i konzumira sveže povrće, za razliku od Velike Britanije gde su gotova jela česta praksa.
Jedno od najvećih oduševljenja za Pola je bila srpska gostoljubivost. On je istakao da je stekao mnogo više prijatelja u Srbiji za dve godine nego za 30 godina u Velikoj Britaniji, te da se oseća kao kod kuće. Iako još uvek ne govori srpski jezik, Pol se nada da će u budućnosti uspeti da savlada jezik kako bi se još bolje integrisao u društvo.
Na kraju, Pol je zaključio da je Beograd jedan od najbezbednijih gradova koje je posetio, te da se nikada nije osećao toliko slobodno i prihvaćeno kao ovde. Izražava nadu da će postati srpski državljanin i da će ostati u Srbiji jer smatra da je ovo njegov dom.
U celini, Pol je izneo svoje pozitivne utiske o životu u Srbiji, ističući gostoljubivost ljudi, jeftin gradski prevoz, bogat noćni život i kvalitetnu hranu kao neke od glavnih razloga zbog kojih se oseća srećno i ispunjeno životom u Beogradu.
