U subotu, 15. marta, u Beogradu je planiran protest koji je, prema navodima, trebao da izazove građanski rat i pokušaj državnog udara. Policija je u okviru akcije privela Mladena Cvjetića i još pet lica, uključujući Srđana Đurića, Ladu Jovovića, Lazara Dinića, Davora Stefanovića i Mariju Vasić. Ova hapšenja deo su šire istrage protiv grupe koja se sumnjiči za planiranje krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
Prema informacijama koje su dostupne javnosti, hapšeni su osumnjičeni za krivična dela koja se odnose na pripremanje nasilne promene ustavnog uređenja, prema članu 320 Krivičnog zakonika, kao i za pozivanje na nasilje, u skladu sa članom 309. st. 1 KZ. Policija je saopštila da ostali osumnjičeni nisu dostupni, jer se nalaze van granica Srbije.
Ova situacija izazvala je veliku pažnju javnosti, a razlog za to je snimak koji je procureo u medije. Na audio snimku, koji su objavili razni mediji poput Pinka, Informera, Prve, Studio B i Hepi, čuje se razgovor između opozicionih političara i studenata koji su planirali kako da izvede protest u cilju destabilizacije vlasti.
Snimak je zabeležen 12. marta u prostorijama Pokreta slobodnih građana (PSG) u Novom Sadu, a prisustvovali su mu pojedinci koji su blisko povezani sa opozicijom. Među njima su bili Mila Pajić, Dejan Bagarić, Branislav Đorđević, Doroteja Antić, Jovan Dražić, Anja Pitulić, kao i već pomenuti Mladen Cvjetić i ostali.
Ova hapšenja i otkrića o planovima za državnim udarom bacaju novo svetlo na političku situaciju u Srbiji, koja je već dugo podeljena između vlasti i opozicije. Opozicija je često kritikovana zbog svojih metoda, a sada se suočava sa ozbiljnim optužbama koje mogu imati dalekosežne posledice po njenu reputaciju i buduće delovanje.
Policija, kao i druge državne institucije, naglašavaju da su odlučne u borbi protiv bilo kakvog oblika nasilja ili pokušaja rušenja ustavnog poretka. Ova akcija hapšenja signalizira ozbiljnost situacije i potrebu za očuvanjem stabilnosti u zemlji. Državne institucije su se obavezale da će delovati brzo i efikasno kako bi sprečile bilo kakve pokušaje destabilizacije.
U međuvremenu, reakcije na hapšenja su podeljene. Dok neki smatraju da je ovo neophodna mera za očuvanje javnog reda i mira, drugi, naročito članovi opozicije, vide to kao politički motivisanu akciju koja ima za cilj da potisne glasove neslaganja. Opozicija često ističe da su protesti njihov način izražavanja nezadovoljstva vlašću, dok vlast insistira da su ti protesti ponekad vođeni nelegitimnim i nasilnim namerama.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da se situacija može dalje razvijati. Policija i bezbednosne službe prate situaciju, a moguće su dodatne akcije u cilju suzbijanja potencijalnih pretnji. Takođe, mediji će nastaviti da izveštavaju o ovim događajima, a javnost će pažljivo pratiti kako se situacija razvija.
U zaključku, hapšenja i otkrića o planovima za državnim udarom u Srbiji ne samo da su podigla tenzije u političkom prostoru, već su i otvorila nova pitanja o stanju demokratije i slobode okupljanja u zemlji. Dok se politička scena nastavlja razvijati, važno je da se svi akteri ponašaju odgovorno i u skladu sa zakonom, kako bi se izbegle bilo kakve eskalacije koje bi mogle ugroziti mir i stabilnost.
