Nezavisna komisija za istraživanje seksualnog nasilja u Katoličkoj crkvi prikupila je svedočenja osoba koje su bile žrtve seksualnog zlostavljanja, od kojih su tri ispričale svoje priče o „opatu Pjeru“. Opat Pjer, čije je pravo ime Anri Grueš, optužen je za delo koje krši ljudskost, moral i kanonske propise. On se pominje u tri svedočenja od ukupno 1.200 prikupljenih.

Jedno od svedočenja navodi zlostavljanje koje se dogodilo početkom 1980-ih u Namuru, u Belgiji. Opat je navodno ljubio svoje žrtve u usta i nedolično ih dodirivao. Među svedočanstvima o seksualnom zlostavljanju koje je Komisija prikupila, nalazi se i priča žene kojoj je opat Pjer pružao materijalnu pomoć između 1989. i 1990. godine, ali je istovremeno i seksualno zlostavljao.

Izveštaj Komisije o rezultatima dvoipogodišnjeg istraživanja podnet je javno u Parizu u oktobru 2021. godine, episkopatu Francuske i verskim redovima i kongregacijama. Ova istraživanja su deo opsežnih napora da se razotkriju slučajevi seksualnog zlostavljanja unutar Katoličke crkve i da se pravda donese žrtvama.

Ovo nije prvi put da Katolička crkva suočava se sa optužbama za seksualno zlostavljanje. Širom sveta, žrtve su izlazile u javnost sa svojim pričama o zlostavljanju od strane sveštenika i crkvenih vođa. Mnoge od ovih priča su dugo godina bile zataškavane ili nisu bile uzete ozbiljno, ali su se kroz godine intenzivirali pritisci da se ovi slučajevi istraže i da odgovorni budu privedeni pravdi.

Seksualno zlostavljanje u religijskim institucijama je posebno problematično zbog autoritarnih struktura i moći koje crkvene ličnosti imaju nad svojim sledbenicima. Često se zlostavljanje dešava u tišini, iza zatvorenih vrata, gde žrtve nemaju moć ili podršku da govore o svojim traumatičnim iskustvima. Zbog toga je važno da se otvore istraživanja kao što je ovo Komisije za seksualno zlostavljanje u Crkvi, kako bi se dale glas žrtvama i osiguralo da se ovi zločini više ne ponavljaju.

Napori za suzbijanje seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi su od vitalnog značaja, kako za žrtve koje su pretrpele traumu, tako i za celokupnu zajednicu vernika koji očekuju od Crkve da bude moralni autoritet. Ovaj izveštaj Komisije je samo jedan korak ka potpunom razotkrivanju i sprečavanju zlostavljanja u crkvenim krugovima, ali je važan korak u pravom smeru ka promeni i ka pravdi za žrtve.

U svetlu ovih optužbi, važno je da Katolička crkva preuzme odgovornost za zlostavljanje koje se događa unutar njene institucije i preduzme konkretne korake da se to spreči u budućnosti. To uključuje transparentnost, saradnju sa istražiteljima, podršku žrtvama i osudi zlostavljanja u svim njenim oblicima.

Sve institucije, pa i religijske, moraju da budu odgovorne za svoje postupke i da se bave svim oblicima zlostavljanja unutar svojih zidova. Opat Pjer i slični zlostavljači moraju biti privedeni pravdi i osuđeni za svoje zločine, a žrtvama mora biti pružena podrška i kompenzacija za pretrpljenu bol.

Samo kroz transparentnost, saradnju i nultu toleranciju prema zlostavljanju, Katolička crkva može postati bezbedno mesto za sve svoje vernike i vratiti izgubljeno poverenje u svoju moralnu i duhovnu vodstvo. Nadamo se da će ovaj izveštaj Komisije biti koristan korak ka transformaciji crkve i stvaranju sigurnijeg, pravednijeg okruženja za sve.