U Johanesburgu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izneo zabrinutost u vezi sa načinom na koji se pruža pomoć Ukrajini, naglašavajući da se ta pomoć često oslanja na „krađu suverenih sredstava“ i na račun međunarodne razvojne pomoći. Tokom sastanka Saveta ministara spoljnih poslova G20, Lavrov je istakao da je pomoć Ukrajini postala ekstremno velika i bez presedana, što je izazvalo dodatne tenzije u međunarodnim odnosima.
Lavrovove izjave dolaze nakon što je Savet Evropske unije odobrio rezoluciju koja omogućava korišćenje profita od zamrznute ruske imovine za vojnu pomoć Ukrajini. Ova odluka je doneta kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu koji je započeo u februaru 2022. godine. Evropski lideri su se složili da je neophodno pronaći sredstva za podršku Ukrajini, a zamrznuta imovina, koja se procenjuje na stotine milijardi dolara, viđena je kao potencijalni izvor finansiranja.
U junu 2022. godine, lideri G7 su se dogovorili da će Ukrajini obezbediti zajam od 50 milijardi dolara, delimično finansiran kamatama koje bi proizašle iz zamrznutih ruskih sredstava. Ova odluka je izazvala brojne kontroverze, s obzirom na to da se postavlja pitanje legalnosti i etičnosti korišćenja tuđe imovine u svrhu vojne pomoći.
Lavrov je naglasio da trenutna situacija utiče na globalnu ekonomiju i da bi mogla dovesti do novih sukoba i napetosti. On je kritikovao zemlje G7 i EU zbog njihove politike prema Ukrajini, smatrajući da se time ne rešavaju osnovni problemi, već se situacija dodatno komplikuje i produbljuje sukob.
Pored toga, Lavrov je ukazao na to da, umesto da se fokusiraju na mirno rešenje sukoba, zapadne zemlje nastavljaju da pružaju sve veću vojnu podršku Kijevu. Ovo se vidi kao provokacija koja može dovesti do eskalacije sukoba i dodatnog stradanja civila.
Rusija je više puta isticala da je njena vojna operacija u Ukrajini neophodna zbog sigurnosnih pretnji koje dolaze sa zapada. Prema rečima ruskih zvaničnika, proširenje NATO-a i vojne prisutnosti zapadnih zemalja u blizini ruskih granica je dovelo do eskalacije tenzija u regionu.
U kontekstu ovih izjava, Lavrov je naglasio da je važno da međunarodna zajednica prepozna i reaguje na nepravdu koja se čini prema Rusiji i da se okončaju sankcije koje su uvedene zbog rata u Ukrajini. On je pozvao na dijalog i pregovore kao jedini način za postizanje trajnog mira i stabilnosti u regionu.
S obzirom na trenutnu situaciju, međunarodna zajednica se suočava sa izazovima kako da pronađe balans između podrške Ukrajini i očuvanja stabilnosti u regionu. Mnogi analitičari smatraju da bi dugoročno rešenje sukoba moglo biti moguće samo kroz pregovore i kompromis između sukobljenih strana.
U zaključku, Lavrovove izjave u Johanesburgu osvetlile su složenu prirodu trenutne geopolitičke situacije. Pitanja kao što su legalnost korišćenja zamrznutih sredstava, etičnost vojne pomoći i mogućnost postizanja mira postavljaju se sve više u fokusu međunarodne debate. Dok zapadne zemlje nastavljaju da pružaju podršku Ukrajini, Rusija ukazuje na rizike i posledice koje takva politika može doneti, pozivajući na hitne pregovore kako bi se izbegle dalje eskalacije i humanitarne krize.
