Viši sud u Podgorici donio je šokantnu odluku oslobađajući iz pritvora sedmoricu osumnjičenih za ubistvo Ljubiše Mrdaka, radnika obezbeđenja koji je izgubio život 20. oktobra 2021. godine. Mrdak je pokušao da spreči pljačku nikšićke pošte, gde je bilo više od 400.000 evra namenjenih isplati penzija. Ova odluka izazvala je veliku ogorčenost porodice Mrdak, koja smatra da je time ponovo ubijen njihov voljeni.
Supruga Ljubiše Mrdaka, Slavica, izrazila je svoje razočaranje i bol zbog presude, rekavši da su oni koji su poznavali Ljubišu ponovo pogođeni ovom odlukom. „Ovom odlukom suda moj suprug drugi put ubijen, a s njim i naša porodica, kumovi, prijatelji i svi ostali koji su makar jednom razgovarali s našim Ljubišom,“ izjavila je za „Novosti“.
Porodica Mrdak je bila uverena da će pravda biti zadovoljena, s obzirom na to da je tužilaštvo tokom postupka tvrdilo da ima čvrste dokaze protiv osumnjičenih. „Njihova sigurnost je išla do toga da nisu hteli da prihvate nagodbu jednog od optuženih koji je bio spreman da prizna svoj udeo u ovom zločinu,“ dodala je Slavica, ukazujući na to da su sudije prvostepeno potvrdile optužnicu i da su se nadali pravdi.
Odluka suda ne samo da je razočarala porodicu, već i širu javnost, koja je pratila ovaj slučaj. Mrdak je posthumno nagrađen Zlatnom plaketom za „Najplemenitiji podvig godine“ zbog svog hrabrog dela, što dodatno naglašava kontrast između njegovog postupka i trenutne situacije u pravosudnom sistemu.
Nakon oslobađanja osumnjičenih, jedan od njih je odmah uhapšen po poternici Interpola zbog pljačke u Sloveniji, što dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na povezane kriminalne aktivnosti. Porodica Mrdak se sada suočava s novim izazovima, jer je njihovo poverenje u pravosudni sistem ozbiljno poljuljano.
U društvu gde pravda često izgleda kao nedostižan cilj, slučaj Ljubiše Mrdaka predstavlja alarmantan primer kako se pravosudni procesi mogu okrenuti protiv žrtava. Mnogi se pitaju kako je moguće da su osumnjičeni pušteni na slobodu, posebno kada su dokazi predstavljeni tužilaštvom bili dovoljno jaki da se optužnica potvrdi.
Ova situacija takođe otvara pitanje o efikasnosti i odgovornosti pravosudnog sistema u Crnoj Gori. Da li su sudije doneli ispravnu odluku, ili su podlegli pritiscima i pritiscima koji su van njihovog kontrole? Mnogi građani se osećaju bespomoćno, jer se čini da se pravda ne sprovodi u punoj meri, posebno u slučajevima kada su u pitanju nasilna krivična dela.
Porodica Mrdak planira da se bori za pravdu, uz podršku javnosti koja ne može da veruje u ishod suđenja. Njihova borba postaje simbol otpora protiv nepravde i nadu da će se jednom ipak doći do pravde za sve žrtve nasilja.
U svetlu ovih događaja, važno je da se javnost angažuje i zahteva odgovornost od onih koji donose odluke u pravosudnom sistemu. Svaka nova presuda koja se donosi mora biti zasnovana na čvrstim dokazima i pravičnom suđenju, kako bi se sprečilo da se ovakve tragedije ponavljaju u budućnosti.
Slučaj Ljubiše Mrdaka ostaje urezan u sećanju svih koji su ga poznavali, ali i u svima onima koji veruju u pravednost i pravdu. Njegov herojski čin ne sme biti zaboravljen, a porodica Mrdak zaslužuje da dobije pravdu koja im je oduzeta.
