Dokumentarni film „Porcelanski rat“ istražuje sudbine ukrajinskih umetnika i građana koji se bore za očuvanje svoje zemlje i kulture usred ruske agresije. Ovaj film, koji je prošle godine osvojio nagradu žirija za najbolji dokumentarni film, a ove godine bio kandidat za Oskara, dobio je odlične kritike, uključujući 99% pozitivnih ocena na sajtu Rotten Tomatoes i glavnu nagradu žirija na festivalu Sandens.
Film prati umetnike Slavu Leontjeva, Anju Stasenko i Andreja Stefanova tokom rata između Rusije i Ukrajine. Ova trojica su se priključila odbrani svoje zemlje, dok su Leontjev i Stasenko nastavili da stvaraju umetnost kao oblik otpora. Slava Leontjev, ko-reditelj filma, ističe da nikada nisu razmišljali o pravljenju filma pre rata, već su se fokusirali na svoje porcelanske figure koje su postale poznate širom sveta.
Kada je Rusija izvršila invaziju u februaru 2022, Leontjev i Stasenko su odlučili da ostanu u Ukrajini i bore se za svoju zemlju umesto da beže. Leontjev je noću, nakon dugih dana na frontu, pravio porcelanske figure, što je izgledalo kao neverovatna ideja za njegovog američkog ko-reditelja Brendana Beloma. Belomo je pre rata planirao da stvori animirani film zasnovan na bićima od porcelana koje su stvarali Leontjev i Stasenko, ali se suština filma promenila zbog ratnih okolnosti.
Uprkos udaljenosti od 10.000 kilometara i jezičkih barijera, autori filma su uspeli da komuniciraju preko video poziva. U tom kontekstu, Belomo je poslao opremu ukrajinskim umetnicima, uključujući pancire, kamere i snimače zvuka, što je Leontjev opisao kao nadrealno iskustvo.
Andrej Stefanov, prijatelj Leontjeva i Stasenka, postao je snimatelj filma. Iako se isprva nije osećao spremnim za ovaj zadatak, Leontjev ga je motivisao da krene u snimanje. Kritičari su se zaljubili u vizuelni jezik filma, koji uključuje metafore kao što su porcelanski puž koji nosi kućicu na leđima ili dron koji izgleda kao vilin konjic.
Anja Stasenko je od samog početka insistirala da Ukrajina ne bude prikazana kao bespomoćna žrtva. Ukrajinci su tokom filma predstavljeni kao izuzetno otporni i hrabri, a Leontjev naglašava da su znali od prvog dana da će njihova zemlja pokazati neviđenu izdržljivost. Metafora porcelana se koristi da ilustruje kako, uprkos svojoj krhkosti, ovaj materijal postaje jak i čvrst kada je pod pritiskom, što simbolizuje i ukrajinski narod.
„Porcelanski rat“ ne samo da dokumentuje umetnost u ratu, već i pruža uvid u ljudsku izdržljivost i sposobnost da se stvara čak i u najtežim uslovima. Kroz priče ovih umetnika, film pokazuje kako umetnost može biti oblik otpora i način da se sačuva identitet i kultura usred sukoba.
U svetlu trenutnih događaja u Ukrajini, film ima poseban značaj, jer osvetljava ne samo borbu za opstanak, već i težnju za očuvanjem kulturnog nasleđa. Umetnici poput Leontjeva i Stasenka postali su simboli otpora i kreativnosti, pokazujući svetu da umetnost može preživeti čak i u najtežim vremenima.
Kroz ovaj dokumentarac, publika ima priliku da se upozna sa hrabrošću i odlučnošću ukrajinskog naroda, kao i sa načinima na koje umetnost može delovati kao svetionik nade i otpornosti. „Porcelanski rat“ nije samo film o ratu, već i o snazi umetnosti da inspiriše i ujedini ljude u teškim vremenima.
