Porodica Marka Utržana iz Kikinde nije dobila pravdu za njegovo mučenje i ubistvo u hrvatskom logoru Rakitje 1991. godine. Ubica Branko Tunić oslobođen je optužbe za to krivično delo, iako je osuđen u odsustvu na osam godina zatvora zbog ratnog zločina nad 18 vojnika JNA, uključujući i Marka. Jelena Karanović, Markova sestra, razočarana je presudom i ističe da su njene rane još uvek duboko otvorene.

Jelena je bila 18 godina kada je njen brat Marko, vojnik JNA, svirepo mučen i ubijen u logoru Rakitje. Danas, više od 30 godina kasnije, Jelena posećuje bratovljev grob na starom Mokrinskom groblju i svedoči o njegovoj vedroj i nasmejanoj prirodi. Marko je bio simpatičan mladić koji je uvek imao osmeh na licu, čak i u najtežim situacijama. Čak i dok je bio tucan, mučen i ponižavan, Marko je samo ćutao i smešio se.

Jelena ističe da se emocije i bol vrate svaki put kada se seti tog crnog 30. septembra 1991. godine kada je saznala za Markovu smrt. Njegovi drugovi nikada ga ne zaboravljaju i redovno posećuju njegov grob. Za Jelenu, Marko je bio neko ko je uvek okupljao ljude oko sebe svojim pozitivnim stavom. Čak i decenijama kasnije, njegova smrt i nepravda koja je zadala porodici i dalje su sveže rane koje neće zaceliti.

Presuda Višeg suda u Beogradu dodatno je produbila Jeleninu bol, jer je ubica Branko Tunić oslobođen optužbe za Markovo ubistvo. Iako je osuđen za zločin nad drugim vojnicima, Tunić nije odgovarao za svoje zločine nad Markom i drugim nevinim žrtvama. Tunića je iritirao Markov osmeh i njegova vedra narav, zbog čega ga je tukao, mučio i ponižavao na svaki mogući način. Jelena tvrdi da su informacije o tome zašto je Tunić zlostavljao Marka naročito bolne, jer je prikazao koliko je Marko bio nedužan i hrabar u najtežim trenucima.

Porodica Marka Utržana i dalje traži pravdu za njega i druge nevine žrtve koje su stradale tokom ratnih dešavanja devedesetih godina prošlog veka. Njihova borba nije završena presudom Višeg suda u Beogradu, već će nastaviti da se bore za istinu i pravdu za Marka i sve druge nevine vojnike koji su izgubili svoje živote. Jelena ističe da su Markov duh i osmeh i dalje živi u srcima onih koji ga nisu zaboravili i da će se sećanje na njega zauvek čuvati kao simbol hrabrosti i nedužnosti koja je nepravedno ugašena.