Događaj koji je potresao svet umetnosti odigrao se u Štutgartu, gde je opera “Sankta“ izazvala mučninu kod skoro 20 posetilaca. Ova neobična opera, koja je delo austrijske koreografkinje Florentine Holcinger, sadržala je kontroverzne elemente poput pirsinga, nesimuliranog seksa i obilne količine krvi, što je dovelo do potrebe za hitnom medicinskom intervencijom.

Portparol opere otkrio je da je u subotu prisustvovalo osam posetilaca koji su se suočili sa mučninom, dok je u nedelju taj broj porastao na 10. Tri slučaja su zahtevala intervenciju lekara kako bi se pružila adekvatna pomoć.

Florentina Holcinger je poznata po provokativnim predstavama koje brišu granice između plesnog teatra i vodvilja. U njenim predstavama, koje često obuhvataju elemente kao što su gutanje mača, tetoviranje i akciona scena sa krvi i izmetom, glumačka postava obično nastupa delimično ili potpuno gola.

Sama Holcinger je izjavila da za nju dobra tehnika u plesu znači mnogo više od savršenog tendua, već i sposobnost da ispuni zahteve kao što je uriniranje na mig. Njena vizija umetnosti provocira, ali istovremeno postavlja pitanja o granicama između umetničkog slobode i ukusa publike.

Operu “Sankta“ čine žene koje igraju sve uloge, pri čemu glavnu žensku ulogu tumači srpska sopranistkinja Marija Jelić, dok je glavna muška uloga poverena meksičkom tenoru Hektoru Lopezu Mendozi. U predstavi je korišćeno nekoliko tona peska kako bi se scenski prostor pretvorio u plažu, dok je publika imala priliku da prati celu predstavu sa galerije.

“Sankta“ je prva opera koju je Florentina Holcinger kreirala, a premijerno je izvedena u državnom pozorištu Meklenburg u Šverinu. Ova opera bazirana je na ekspresionističkoj operi “Sancta Susanna“ Pola Hindemita iz 1920-ih. Originalna priča govori o mladoj monahinji koja se suočava sa unutrašnjim demonskim silama nakon što bude ispričana uznemirujuća priča. Raskida sa svojim svetim zavetima, ali se suočava sa posledicama koje dovode do zapanjujućeg završetka.

Premijera originalne opere trebala je biti održana u državnoj operi u Štutgartu 1921. godine, ali su protesti protiv njenog sadržaja odložili izvođenje za godinu dana. I dok je Holcingerova adaptacija izazvala kontroverze, sigurno je da je izazvala i najozbiljnije fizičke reakcije kod publike.

Iako umetnost treba da provocira, pitanje koje se postavlja jeste koja je granica između umetničkog izraza i šokantnosti? Da li je ova opera prešla granicu ili je samo podsetila publiku na snagu vizionarne umetnosti? Ovo je pitanje koje će morati da razmotre svi oni koji prate ovu kontroverznu predstavu.