Skupština Crne Gore je započela zasedanje na kojem bi trebalo da se izglasa Rezolucija o genocidu u Jasenovcu. Odbor za ljudska prava i slobode Skupštine Crne Gore usvojio je predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu, koji su podneli 43 poslanika. Sedam poslanika je glasalo za ovaj predlog, dok nije bilo uzdržanih ili onih koji su bili protiv. Predsednik Skupštine Andrija Mandić je izjavio da je važno podići svest o tragičnim događajima kako se ne bi ponovili, ističući da rezolucija nije uperena protiv bilo kog naroda, već da ima za cilj osudu svakog poricanja genocida.

Mandić je predložio dopunu dnevnog reda sa Rezolucijom o genocidu u Jasenovcu. Opozicija je izrazila nezadovoljstvo zbog prisustva većine poslanika, a DPS je nastavio sa provokacijama tvrdeći da im ne idu od ruke evropski narativi. Ipak, predsednik Skupštine je uvažio zahteve opozicije za održavanje Kolegijuma predsednika Skupštine i data je pauza.

Poslanici Kaluđerović i Božović su podneli amandmane na Rezoluciju o Jasenovcu, naglašavajući sistemski karakter stradanja Srba, Jevreja, Roma i drugih naroda u NDH. Amandmanima se osuđuje genocid koji se dogodio u Jasenovcu, ali se takođe ističe da je Jasenovac simbol svih stradanja koja su se dešavala u NDH. S obzirom na masovna stradanja u NDH u periodu od 1941. do 1945. godine, amandmani predlažu da rezolucija ne treba da se ograniči samo na Jasenovac, već da treba da obuhvati sva stradanja koja su se dogodila u NDH.

Ova inicijativa o glasanju Rezolucije o genocidu u Jasenovcu izazvala je različite reakcije i podelila mišljenja u Crnoj Gori. Neki podržavaju usvajanje rezolucije kao korak ka osudi zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata, dok drugi smatraju da bi to moglo probuditi tenzije i stvoriti dodatne podele u društvu. Međutim, važno je naglasiti da je cilj ove rezolucije podizanje svesti o istorijskim događajima i osuda svih oblika genocida, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.

Jasenovac je simbol stradanja Srba, Jevreja, Roma i drugih naroda tokom Drugog svetskog rata u NDH. Kroz istoriju, ovaj logor smrti ostao je kao trajni podsetnik na brutalnost i zločine koji su počinjeni nad nevinim civilima. Usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu predstavlja važan korak ka pravdi i istini o prošlim događajima, te podseća na važnost očuvanja sećanja na žrtve i njihovu patnju.

Crna Gora kao država se obavezala da se suoči sa svojom istorijom i da se stavi na stranu istine i pravde. Kroz usvajanje ove rezolucije, Crna Gora pokazuje svoju posvećenost suočavanju sa prošlošću i preuzimanju odgovornosti za zločine počinjene u ime nacionalizma i mržnje.

Suočavanje sa genocidom u Jasenovcu treba da bude deo procesa pomirenja i izgradnje bolje budućnosti za sve građane Crne Gore. Kroz osudu zločina i sećanje na žrtve, društvo može da izgradi solidarnost, poštovanje različitosti i kulturu mira. Samo kroz istinu i pravdu možemo da izbegnemo ponavljanje strahota prošlosti i da stvorimo društvo koje je otvoreno, tolerantno i inkluzivno.

Usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu predstavlja važan korak ka ostvarenju ovih ciljeva i ka izgradnji društva koje je zasnovano na vrednostima ljudskih prava, demokratije i slobode. Crna Gora kao suverena i demokratska država ima odgovornost da se suoči sa svojom prošlošću i da se angažuje u procesu pomirenja i izgradnje zajedničke budućnosti.

Ovaj događaj u Crnoj Gori pokazuje važnost suočavanja sa prošlošću i istinom o zločinima koji su počinjeni tokom istorije. Samo kroz otvoren dijalog, osudu zločina i poštovanje prema žrtvama možemo da izgradimo društvo koje je posvećeno miru, pravdi i solidarnosti. Usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu je korak ka izgradnji takvog društva i ka stvaranju bolje budućnosti za sve građane Crne Gore.