Istorija smrtne kazne u Rusiji je izuzetno duga i seže u formativne periode ruske državnosti. Međutim, moderna ruska država, nastala raspadom SSSR-a, ukinula je krajem 1990-ih najtežu kaznu i zamenila je dugogodišnjom robijom usled pritisaka Saveta Evrope. Poslednji zločinac koji je pogubljen od strane ruske države, u avgustu 1996. godine, bio je serijski ubica dece – Sergej Golovkin.

Monstruozna serija silovanja i ubistava dečaka u zabačenom delu Moskve vršena je od 1986. do 1992. godine od strane Golovkina. Većini žrtava koje je nasilno doveo na mesto zločina pokazivao je odrezane ostatke prethodnih ubijenih i objašnjavao im da će i sami tako završiti. Njegova brutalna ubistva su, dakle, uvek završavala rasparčavanjem žrtve. Broj nesrećnih dečaka kojima je Golovkin okončao život iznosio je najmanje jedanaest.

Golovkin je rođen sa urođenom manom u grudnoj kosti. Često je imao bronhitis i loše varenje. U školi je Golovkin važio za usamljenika, a njegovi drugovi iz razreda su primetili kako ga ne zanimaju devojke. Znalo se da ima enurezu i plašio se da će njegovi vršnjaci osetiti miris urina. Već sa 13 godina, počeo je da ispoljava sadističke navike, prvenstveno prema životinjama.

Godine 1982, Golovkin je odlučio da ostvari svoje uvrnute sadističke fantazije i nad ljudima. Prvo ubistvo monstrum je izvršio 19. aprila 1986. godine. Izašavši iz voza na stanici Katuar blizu Moskve, naleteo je na 16-godišnjeg Andreja Pavlova. Dečaka je prvo prestrašio nožem, a onda ga takvog odvukao u obližnju šumu gde se desio njegov prvi krvavi pir. Ubica je dečaka prvo davio, pa mu prerezao vrat britvom. Zatim je mrtvo telo seksualno obeščastio i ostavio u šumi gde će ga sledećeg jutra pronaći otac. Svoj jezivi niz nastavio je nekoliko meseci nakon toga.

Ubica je svoj krvavi pir nastavio kupivši automobil i garažu za parkiranje istog. Prva žrtva koja je platila životom u Golovkinovoj garaži bio je desetogodišnji Sergej Stročkin. Njega je ubica namamio u svoja nova kola i odveo na mesto zločina. Tu ga je silovao i obesio, a zatim raskomadao leš i zakopao na periferiji Moskve.

U proleće 1990. Golovkin je opremio podrum u svojoj nedavno kupljenoj garaži, gde je od avgusta 1990. do septembra 1992. ubio 8 tinejdžera od 11 do 15 godina. Golovkin je tokom ispitivanja rekao da je, da bi namamio žrtve u garažu, nudio tinejdžerima da izvrše neku vrstu krađe. Po njegovim navodima, ako bi deca pristala, on bi ih odveo u svoju garažu i izvršio ubistva. A ako bi odbili, onda bi navodno izgubio interesovanje za njih. Međutim, tokom svedočenja se pokazalo da nisu sve žrtve pristale na krađe, što je bilo u suprotnosti sa Golovkinovim objašnjenjima o „čišćenju zemlje od budućih zločinaca“.

Golovkin je zatim kovao planove za sve nasilnije i jezive zločine, uključujući i kanibalizam. Početkom 1992. godine ubio je petnaestogodisnjeg dečaka, kojem je nakon ubistva čak i odsekao deo mesa i pokušao ga skuhati. Poslednje ubistvo monstruma bilo je trostruko, njegove su žrtve postale i sami dečaci koji su prethodno uspeli da prežive Golovkinove napade.

Cela ova jeziva i monstruozna priča završila je kada je Golovkin uhapšen kao poslednji serijski ubica koji je pogubljen na smrt.

Dakle, Golovkinova serijska ubistva, silovanja i krajnje jezivi zločini su obeshrabrili rusku državu da nastavi sa primenom smrtne kazne i označili su kraj tog perioda u istoriji Rusije.