U nedavnom izveštaju Poštanske štedionice, objavljena je statistika vezana za stambene kredite za mlade, koja pokazuje značajnu zainteresovanost među mladima za stambeno zbrinjavanje. Do 20. marta 2025. godine, ukupno je podneto 1.083 zahteva, što ukazuje na porast interesa mladih za stambene kredite.
Kada se analiziraju podaci o starosti klijenata koji apliciraju za ove kredite, primećuje se da najviše zahteva dolazi od osoba starosti između 33 i 35 godina, koje čine 24% svih podnosioca. U grupama od 30 do 32 godine, kao i od 27 do 29 godina, procenti su takođe značajni, sa 20% i 15% respektivno. Na drugoj strani, mlađe grupe, poput onih od 20 do 22 godine, čine samo 10% zahteva, što može ukazivati na to da stariji mladi ljudi više razmišljaju o kupovini nekretnina.
Radni status podnosioca zahteva takođe pruža uvid u demografske karakteristike. Od ukupnog broja, 58% aplikacija dolazi od osoba zaposlenih na neodređeno vreme, dok 12% čine zaposleni na određeno vreme. Nezaposlenih je 12%, a 16% zahteva dolazi od osoba koje imaju kreditno sposobnog jemca. Ovi podaci ukazuju na to da je stabilnost zaposlenja ključna za mnoge mlade ljude prilikom razmatranja stambenih kredita.
Kada govorimo o vrsti zaposlenja, većina, 54%, radi u privatnom sektoru, dok 33% radi u javnom sektoru. Ostatak čine preduzetnici i samostalni umetnici, što je zanimljivo jer pokazuje raznoliku strukturu zaposlenosti među mladima koji se odlučuju na ovaj korak.
Što se tiče traženog iznosa kredita, najpopularniji iznos je 99.000 EUR, za koji se odlučuje čak 47% podnosioca. Zanimljivo je da se samo 8% odlučuje za iznos od 50.000 EUR, dok su ostali iznosi, poput 80.000 EUR i 90.000 EUR, takođe popularni, sa 14% i 12% respektivno. Ova statistika može sugerisati da mladi ljudi imaju ambiciozne planove kada je u pitanju kupovina stanova.
Period otplate kredita takođe varira. Najveći deo, 33%, bira period otplate od 40 godina, dok 32% odabire 30 godina. Ovi podaci mogu ukazivati na to da mladi ljudi preferiraju duže periode otplate kako bi smanjili mesečne obaveze, što je posebno važno u uslovima rastućih troškova života.
Kada se analizira lokacija željenih nepokretnosti, Beograd prednjači sa 32% zahteva, dok su Novi Sad i Pančevo na drugom i trećem mestu sa 17% i 4%. Ove brojke ukazuju na to da su veći gradovi, sa više mogućnosti za zapošljavanje i razvoj, privlačniji mladima.
Što se tiče vrste nepokretnosti, 87% podnosioca želi stan, dok samo 12% želi kuću. Ovo može biti rezultat urbanizacije i želje za životom u gradovima, gde su stanovi često dostupniji i praktičniji za mlađe generacije.
Na kraju, kada se govori o željenoj kvadraturi, 46% zahteva odnosi se na stanove od 45 do 60 m2, što je idealna veličina za mlade ljude koji često traže pristupačne opcije. Samo 1% zahteva odnosi se na stanove koji su manji od 30 m2, što može ukazivati na preferenciju za prostranije životne prostore.
Sve ove statistike ukazuju na to da mladi u Srbiji prepoznaju važnost stambenog zbrinjavanja i sve više se odlučuju za stambene kredite kao rešenje za svoje stambene potrebe. Sa velikim brojem podnetih zahteva, očekuje se da će uskoro biti potpisani i prvi ugovori, čime će se omogućiti mladima da ostvare svoje snove o vlastitom stanu.
