Generalni direktor Evrolige Paulijus Motejunas razgovarao je sa litvanskim medijima o mogućnosti da Crvena zvezda i Partizan dobiju licence, što bi im omogućilo da se ne brinu o svojoj budućnosti u najjačem klupskom takmičenju na Starom kontinentu. Ova tema je veoma aktuelna, s obzirom na to da su oba kluba iz Beograda poznata po svojoj bogatoj tradiciji i velikim rivalstvima.
Motejunas je naglasio da je u ovom trenutku komplikovano raspravljati o ‘A’ licencama. Evroliga trenutno ima 13 klubova suvlasnika, što dodatno otežava donošenje odluka o proširenju i dodeli licenci. On je izjavio da, iako neki klubovi, poput Pariza, žele da obezbede ‘A’ licencu, za takve odluke je još uvek prerano. Ovaj stav ukazuje na kompleksnost situacije u kojoj se nalaze klubovi koji žele da postanu deo elite evropske košarke.
Motejunas se potom osvrnuo na situaciju srpskih klubova, ističući da postoje određene otežavajuće okolnosti, ali je naglasio da kultura navijanja i atmosfera u Beogradu ostaju nedostižni u Evropi. „Svi žele da vide takvu energiju u Evroligi“, rekao je. Njegove reči pokazuju koliko je važan doprinos srpskih timova identitetu lige i koliko Evroliga ceni njihovu tradiciju i navijačku strast.
Pored Crvene zvezde i Partizana, postoji veliki broj drugih klubova koji čekaju svoju šansu u Evroligi. Motejunas je napomenuo da su potencijalna tržišta za proširenje ostala uglavnom ista tokom godina, ali se Dubai pojavio kao novi kandidat. Takođe, on je istakao Valensiju kao stabilan tim sa impresivnim rezultatima, koja ima sjajan grad i novu arenu u izgradnji, što je čini jednim od vrhunskih izbora za Evroligu.
Kada je govorio o ključnim tržištima, Motejunas nije spomenuo Srbiju, što može da sugeriše na pravac u kojem se kreće evropska košarka. On je istakao Francusku, Italiju i Nemačku kao ključna tržišta, dok su klubovi kao što su Hapoel Tel Aviv i Hapoel Jerusalim iz Evrokupa takođe na putu da postanu deo Evrolige. Ove informacije ukazuju na to da se Evroliga fokusira na tržišta koja mogu pružiti dodatni potencijal i sponzorske mogućnosti.
Motejunas je ponovo naglasio faktore koji će biti razmatrani za proširenje lige, kao što su snaga tržišta, televizijski ugovori i njihov uticaj na sponzorstva. On je takođe naglasio važnost očuvanja sportskog principa, želju da svaki tim bude konkurentan i da se vidi prepune arene širom lige. Ovi faktori će, nesumnjivo, igrati ključnu ulogu u budućim odlukama o proširenju Evrolige.
U svetlu ovih izjava, jasno je da Janis Sferopulos i Željko Obradović, treneri Crvene zvezde i Partizana, verovatno nisu zadovoljni trenutnim stanjem. ‘A’ licenca deluje daleko za „večite rivale“, a Motejunasove reči su podsetnik na izazove s kojima se suočavaju srpski klubovi na evropskoj sceni. Iako su Crvena zvezda i Partizan istorijski jaki timovi, trenutna situacija u Evroligi može predstavljati prepreku njihovim ambicijama.
Ova tema će sigurno ostati aktuelna u narednim mesecima, dok se klubovi i dalje bore za svoje mesto u evropskoj košarci. Motejunasova izjava može poslužiti kao podsticaj za dodatne razgovore i razmatranja o budućnosti srpskih klubova u Evroligi, ali i kao upozorenje o izazovima koji ih očekuju na tom putu. U svakom slučaju, prisustvo Crvene zvezde i Partizana u Evroligi ostaje od suštinskog značaja za sam identitet ovog takmičenja.
